Дворци Србије
Дворац Шлос
Голубинци
Дворац генеричког назива Шлос (на немачком: Schloss – дворац) пун је тајни, мистерија, а неки га називају и уклетим замком.
Саграђен је 1776. године за потребе официрских породица Војне границе по пројекту мађарског архитекте Флоријана Мадочњија. Овај дворац налази се у центру Голубинаца и окружен је парком. Зграда је више пута адаптирана. Из пројекта се види да је завршен априла 1767. године и сврставају га у групу значајних архитектонских остварења друге половине 18. века. У тунелима Шлоса, према општини, католичкој цркви и Бернатовом дворцу, биле су барутане до 1871. године, а у урушеном делу тунела тридесетих година 20. века пронађен је војни сандук и људске кости. Типска је грађевина какве су Аустријанци градили широм Царства за војне установе. Готово квадратне основе, Шлос има познобарокне и класицистичке елементе, па се може сматрати делом оригиналног аустријског стила цопф, прелазног облика двају поменутих стилова. Цопф се као стил дуго задржао у Аустрији, која је невољно напуштала барок и споро прелазила на класицизам.
Поред архитектонске, дворац има и историјску вредност, јер је у њему боравио вожд Kарађорђе Петровић током 1813. У годинама пред Први српски устанак Kарађорђе је више пута долазио у Срем. Склањајући се од Турака, са својом породицом прешао је у Голубинце. У Голубинцима је Kарађорђе провео последњу декаду октобра и прву декаду новембра 1813. године. Неке историјске потврде говоре да није био у потпуности својом вољом у Шлосу, већ да му Аустријанци просто нису дали да оде у Србију.
Приликом обиласка протопопије 1896. године карловачки парох Василије Kонстатиновић је, према причању старих мештана, забележио да је Шлос за време Војне крајине био стан капетаније, а да је пре тога био дворац српског деспота Јована, који је имао доста своје земље у баштини.
Овај дворац је пун тајни, мистерија, а неки га називају и уклетим замком. У тренутку кад се у њему зачује јечање, у Голубинцима се пале свеће које се стављају у оквир прозора да би се, како кажу, посветили јауци мученика. Наиме, овај замак је током два века постојања, након смрти првог властелина, најчешће служио као мучионица. Последњи мученици су урезали своја признања у зидове замка крајем Другог светског рата. Зато није ни чудо што Шлос прате приче о проклетствима, неверствима и казнама. А први власник замка једне ноћи се, након дугог пута, изненада вратио и нашао своју младу супругу у загрљају слуге. Слугу је одмах убио, а њу је потпуно нагу везао за северни стуб замка, рекавши јој да ће ту остати све док је пауци паучином не премреже. Након недељу дана жена је од студени, жеђи и глади умрла, а да јој паучина није дошла ни до браде.
Први власник замка је, након неверства и смрти своје жене, од туге престао да једе и пије. Седео је сам за софром и молио за опроштај. Али спахија је био снажан човек, није умро брзо као његова жена, те је стигао да буде умотан у паучину. У Голубинцима кажу да паук доводи драге госте и носи добру вест. Никако га не смеш убити, јер уколико га убијеш, прво што ћеш чути биће врисак, а ако се хитро окренеш, на супротном зиду од онога на коме је спљоштен паук видећеш сенку наге младе жене. Паукова смрт ће ти у наредним годинама донети несрећу и мук за софром, а људи ће те памтити једино по злу. Старији мештани такође говоре да се сваких десет година у неким ветровитим и сипљивим јесењим ноћима појављује човек обучен у похабано племићко одело и дуго се моли над разрушеним замком.
Сматра се да је легенда потекла од Жанет Д’Хонтар,која је била прва љубав компизитора Лудвига ван Бетовена. Када су је договором удали за капетана аустријске војске Карла фон Грета, он је добио премештај и вилу у Голубинцима где је живео са породицама других официра граничара. Жанет је наставила да се дописује са Лудвигом толико ватрено да му је слала цртеже замка и мапе и упуте како да дође до Голубинаца. Сматра се да је бар једном Бетовен дошао у љубавничке походе из Беча, где је био дворски композитор, у Голубинце.
Тим поводом у унутрашњости дворца РТС је 2020. снимала специјалну емисију посвећену 250. рођендану Бетовена.
Зграда је скоро реконструисана али је олуја поломила део црепова на крову који сада прокишњава па су неопходни нови радови на санацији и осмишљавање будуће намене Шлоса. Идеја Туристичке организације Старе Пазове је да у дворцу буде једна спомен соба, посвећена историјату „Шлоса“ а да остатак служи за изнајмљивање за свадбе, снимање филмова, серија и емисија, како би цео објект био самоодржив што је добар модел и за друге сличне каштеле и палате широм земље.
Зграда дворца Шлос у Голубинцима под заштитом је државе и представља културно добро од великог значаја. Споља је у добром стању, али није отворена за посетиоце.
