На обронцима планине Гучево, ван централног дела Бање Ковиљаче, налази се Вила Гучево, која је сасвим погодно названа, с обзиром на чињеницу да је тада била удаљена од осталих, осим Виле Др. Петровића, која је у непосредној близини. Ова вила окер боје је монументалнија од других вила у бањи, а грађена је као омањи пансион за издавање соба, а не као породична вила. Дакле, замишљена је као хотел и власник се водио сличним објектима у Европи када је бирао дизајн виле.
Па ипак, власник се одлучио за академски приступ композицији, а присутан је еклектичан израз. Оно што је најкарактеристичније за вилу јесте велики и истакнути трем који има правоугаону основу и псеудодорске стубове, а изнад се налази тераса са оградама од балустера. Како видимо са старијих слика, ова тераса је била много мања на оригиналном здању, а такође су некада постојала арт-деко ћирилична слова “Гучево” на фасади.
Троугаони забати над средишњим делом главне и споредних фасада украшени су декоративним дрвеним троугластим решеткама. Сокл и степениште изведени су од камена. Ограде фасаде су скромно декорисане плитким испустима у малтеру око прозора и врата, као и хоризонталним венцем који одваја приземље и спрат. И у приземљу и на (једином) спрату око централног хола су симетрично распоређене собе за смештај гостију.
Вила је подигнута пре Великог рата, између 1904. и 1907. године када је власник имања био предузимач Рака Аћимовић. Даља историја каже да је гардијски официр краљеве војске Милан Кандић купио вилу 1923. године заједно са околином, а 1928. године још један део имања на истој земљи са вилом „Гучево“. Доградио је вилу кредитима од ратних постигнућа и издавао собе гостима.
Након Другог светског рата дошло је до национализације, те је хотел изгубио намену, и овде је усељено више породица на трајној основи, па је и основна функција изгубљена. Вила је позната са многих старих разгледница, али је временом изгубила значај, који је недавно поново добила реновирањем. Данас је у власништву неколико породица, a вила је готово потпуно реновирана. Осим стана у горњем десном углу, када се гледа фасада, јер тај власник није у стању да уложи средства. Са десне бочне фасаде приметно је да је цео спрат на десном делу необновљен. Приземна ограда је обојена у бело и рестаурирана, а спратна ограда је у лошем стању, будући да је од бетона који је лако урушив материјал.
Вила данас изгледа готово потпуно обновљено, али је у приватном власништву, и приступ јој није дозвољен.