Село Торжа (мађарски: Torzsa, све од немачког оригиналног имена Торшау (Torschau)) је насталo колонизацијом Немаца у 18. веку, тачније 1783. године, мада се насеље истог имена пре турске инвазије спомиње још за време Бачке жупаније 1416. године, иако је вероватно становништво побегло на север пред Османлијама, те је атар опустео. Исељеници су полазили за Торжу из Манхајма, и то у неколико група, држећи се готово истог пута као и оснивачи осталих немачких села у Бачкој. Село је било толико лепо да је крајем 19. века у Барселони освојило титулу «најлепшег села у Европи», и имало је 6.400 становника, од којих су Немци углавном били газде, а Мађари радници на поседима.
У том периоду саграђена је и најлепша грађевина у Торжи, коју ћемо за потребе текста назвати Вила Торжа. Крајем 19. века била је популарна мађарска сецесија, те је у том, тада помодном стилу, саграђена и вила. Саграђена је као породична кућа тамошњег велепоседника који је имао и млин у истом месту. Архитектура и декоративни елементи на објекту указују на економски статус породице у чијем је власништву зграда била. Вила је зелено-резеда боје, са белим украсима. Посебно је леп трем од дрвета са чипкастим сецесијским орнаментима и дрвеним стубовима, који се налази испред улазних врата, са стране колског улаза.
После исељавања Немаца после Другог светског рата, Торжа је насељена колонистима-Србима и добила име Савино Село, по народном хероју Сави Ковачевићу, да би се после 1991. године село «поново посветило», овај пут Светом Сави. Вила је конфискована и у њој је била смештена издвојена амбуланта медицинског центра „Вељко Влаховић“ из Врбаса. Међутим, у последњих 25 година дошло је до девастације виле, будући да је преко улазног пута који је био поплочан циглама, како је то већ био обичај, постављен бетон, те је за неколико центиметара дигнут ниво тла, те кола више нису могла улазити у амбуланту. Стога је скинута и ограда од кованог гвожђа и вила је остала без врата. Недавно је ограда, са оштећењима, враћена у двориште, али не и на место на коме је била. Није рестаурирана, а служила је за капију за излаз кочија.
Вила није у стању распада иако украсни делови фасаде отпадају, али јој је неопходна хитна реконструкција.