По конкурсу за Палату државних монопола и Министарства финансија из 1908. године, зграда је пројектована као административни центар, смештена на раскрсници улица Кнеза Милоша и Немањине, преко пута Министарства Војске изграђеног 1895. године. Према условима конкурса, учесницима се давала стилска слобода, укључујући и могућност примене српских мотива. На конкурсу су могли учествовати искључиво ствараоци словенског порекла из Краљевине Србије и иностранства, а седмочлани жири је био састављен од страних и домаћих представника. На конурс је приспело једанаест радова, од чега је данас идентификовано свега пет: руски тандем Васиљев и Кричински, чешки архитекта Франтишек Блажека, коме је помагао професор Хоржица, домаћи дует Никола Несторовић и Драгутин Ђорђевић и самостални нацрти, које су приложили Владимир Поповић и Момир Коруновић. На конкурсу је одабран пројекат Кричинског и Васиљева под индикативном шифром „Уједињена Србија”, као најкомплетнији и најприкладнији прописаном програм као супериоран у односу на остале. Упркос похвали и додељеној награди од седам хиљада динара, пројекат није реализован, због криза и ратова у периоду (1908–1918).

Почетком 1924. године поново је расписан конкурс за нову зграду за Министарство финансија. Резултати конкурса објављени су у августу исте године. Прва награда није додељена, а друга награда припала је компанији „Архитект“ коју је водио тада веома популарни Драгиша Брашован, иако овај план није сачуван. Вероватно незадовољни спољашњим изгледом објекта, инвесититори су наредне 1925. организовали нови конкурс за пројекат фасаде, уз услов да буде пројектована у српско-византијском стилу. Удружење архитеката југословенских инжењера је ову одлуку оценило самовољном, те је својим члановима препоручило да не учествују на конкурсу под таквим условима. Упркос протестима, конкурс је ипак одржан и на њему је учествовало пет аутора. Међутим, инвесититор је наједном променио одлуку и пројектовање Министарства финансија одлучило да повери Николи Краснову. Нови елаборат је израђен у духу руског академизма, за мање од два месеца, мада на идејним скицама постоји и потпис Николе Несторовића.