Дворци Србије
Дворац Бисинген
Влајковац
Дворац Бисинген се налази у Влајковцу, месту које се налази на међународном путу Панчево–Темишвар, у општини Вршац, непосредно пред улазак у град Вршац, на самом почетку села, гледано од Панчева. Велелепни објекат изражене елеганције и лепоте подигнут је 1859. године и представља споменик културе од великог значаја. Саградио га је гроф Ђерђ Мочоњи (György Mocsonyi) на свом имању. Удајом, 1888. године, грофица Георгина Мочоњи имање и дворац доноси у мираз познатој аустроугарској племићкој породици Бисинген-Нипенбурга (Bissingen–Nippenburg), која га је држала у поседу до Другог светског рата, када су протерани заједно са другим Немцима јужног Баната. Тада је Бисингеновима законом о национализацији овај велелепни дворац одузет. Изграђен је на имању ван сеоских и урбанизованих целина и припада типу слободно стојећих објеката. Упечатљиво је окер боје.
Дворац је изграђен у класицистичком стилу, који је тада већ био на измаку, али је у периферним деловима Царства био популаран. Дворац је симетрична грађевина већих димензија, правоугаоне основе. Фасада, окренута парку, има портиком наглашен средишњи део увученог централног ризалита, спојен терасама које носе гвоздени стубови, са бочним истуреним ризалитима. На спрату улазног трема је свечана сала изнад које је кровни венац, атика са балустрадом и лучно засведеном нишом у којој је био грб породице Бисинген-Нипенбург. Пирамидални кров је надвишен прстеном, кришкастим луковичастим завршетком и шиљком на коме су стилизовани љиљан, заставица и громобран.
Главна фасада, која гледа према друму, је решена једноставније и мање је репрезентативна. Поседује плићи портик носи терасу ограђену балустерима. На фасадама су некада стајале скулптуре у симетричним шкољкасто завршеним нишама. Декоративни елементи ентеријера и екстеријера изведени су од кованог и ливеног гвожђа. Некада ограђени комплекс, у који се са пута улазило кроз капије од кованог гвожђа, садржи: бирошку кућу, породичну гробницу и капелу породице Бисинген на другој страни канала Дунав–Тиса–Дунав, пројектовани парк (заштићен као споменик природе 1973. године), вештачко језеро са фонтаном и скулптуром у средини, поток и мостиће. Данас је парк зарастао у шибље и траву, и тешко је њиме ходати и наћи све што га је некад красило.
Две руиниране каљеве пећи у унутрашњости, једна бела и једна раскошнија, тамноплава, показују да је дворац имао луксузну опрему, будући да су лустери и ограде покрадени.
Иако руиниран, дворац представља споменик културе од великог значаја. До пре пар деценија, у дворцу су се налазили приватни станови, будући да су после национализације ту усељени људи без станова. У парку су и данас сачуване неке ретке и егзотичне биљне врсте. Дворац се урушава иако је један од најлепших у Војводини. У њему живи извесни Вуле, који спава у смећу и коме је „речено да чува дворац„. Водио нас је по дворцу, откључао све и објашњавао како су „хулигани све покрали„. Ограде на степеништима су попадале, али у неким просторијама још стоје очувани паркет и бродски под. Кров је почео да се урушава, а огроман парк је највећим делом девастиран. Сва стакла су поломљена а дрвенарија покрадена у највећем делу. Десни део дворца, гледано из дворишта, је у лошијем стању од левог и теже је проходан.
Потребна је опсежна реконструција, будући да је у питању један од најлепших објеката у Србији, који може бити самоодржив финансијски. Пре десетак година извесни Италијани су били заинтересовани да направе хотел високе класе па су Бисингенови били спремни да га се одрекну да би зауставили пропадање. Талијани одустали када су дознали да планирани аутопут неће пролазити поред дворца. Бисингенови се и даље надају материјалној реституцији.
У дворац је званично забрањен улаз, али у пракси то није тако.
Након снимања стања, прешло се, у септембру 2022. године, у другу фазу. То је фаза истраживачког рада на дворцима који су ушли у круг оних који ће бити реконструисани и ревалоризовани, након чега ће настати техничка документација и планови за рад на њима, што ће на крају довести до рестаураторских радова. Министарство културе и информисања одлучило је да помогне помогне девастираним дворцима, будући да је уложено 2,8 милиона динара да би се будуćим инвеститорима, који још нису на хоризонту али се очекују, помогла да их што пре ревитализују. Тренутно се ситуација захуктава на два дворца у општини Вршац, који су заиста монументални – то су дворац Бисинген у Влајковцу и Дворац Лазаревић у Великом Средишту. Током тренутних радова се процењује се њихова статичка стабилност, обрађује свака прслина, и снимају се сви орнаменти, путем Завода за заштиту споменика културе Панчева, који је надлежан за Јужни Банат. На основу техничког снимања стања, које је дошло после првог снимања стања, доћи ће се до пуне документације шта треба санирати, у који облик вратити, и које технике и материјале рестауратори смеју користити.
Али, у последње време се сусрежемо и са добрим вестима: наиме, Завод за заштиту споменика културе у Панчеву кренуо је у реализацију пројекта истраживачких и конзерваторских радова на обнови дворца породице Бисинген-Нипенбург у Влајковцу. Пројекат је финасиран од стране Министарства културе и информисања Републике Србије путем конкурса у области заштите непокретног културног наслеђа у 2022. години, којим је предвиђено да се изради документација за извођење конзерваторско-рестаураторских радова на фасади и идејно решење обнове дворца са предлогом будуће намене.
Почетком августа, након уклањања растиња и депонованог отпада, извршено је геодетско снимање локације дворца ради израде катастарско-топографског плана и фотограметријско снимање дворца дроном. Тренутно се ради на техничком снимању објекта и 3д скенирању орнаменталне пластике и вучених профила на фасади, ради израде документације постојећег стања дворца.
У марту 2024. године дошло је до следећег корака. Гроздана Савичић Миленков, директорица Завода за заштиту културе Панчево, изјавила је за дневни лист «Политика» следеће: „За Дворац у Влајковцу који је у угрожен издвојено је 5,5 милиона, и то за пројекат истраживачких и конзерваторских радова и пројектну документацију за санацију објекта. На овом дворцу, до сада, нисмо изводили радове, оштећења су велика и превентивна заштита би у првој фази подразумевала уклањање постојећег крова, као и израду горње међуспратне конструкције. Реч је о великом послу који ће се реализовати годинама за шта су потребна огромна средства, а потребно је и решити имовинскоправне односе”.
