Дворци Србије
Старо здање
Аранђеловац
Један од најлепших двораца у Србији јесте „Старо здање“ у Аранђеловцу, а уз „Капетан Мишино здање“ сматрао се најлепшом зградом у Кнежевини Србији. Европски оријентисани кнез Михаило (Обреновић) је иницирао његову градњу, 1868. године, а за пројектанта је узео Косту Шреповића, који је завршио школе у Минхену. Кнез Михајло је сам био велики поборник сједињења српског духа и европске мкодерности, те је у Старо здање уткан дух романтизма.
Занимљиво да се у јеку тежњи и расправа о децентрализацији, сада на посебан начин чита тежња кнеза Михаила да Скупштина Кнежевине Србије буде баш Старо здање, са својих 9.000 m². Будући да је тада престоница Србије била у оближњем Крагујевцу, ово је била логична идеја. Међутим, како је престоница пребачена у Београд, ова идеја је одбачена, те је Старо здање постало огроман летњиковац кнежевске породице Обреновић.
Оно што је временом у ентеријеру Старог здања постало најимпресивнији део дворца, јесте Кнежева сала, односно балска дворана. У њој се налази централни лустер, састављен од много делића кристала и четири мања лустера, која га окружују. Двор у то доба поседује веома значајне збирке уметничких слика, али и вредан стилски намештај. Када је на власти био краљ Милан, као и његов син Александар Обреновић, овде су приређивани балови који су били веома познати. Тако је овде, баш у балској дворани, млади официр Живојин Мишић срео своју будућу жену, Немицу Лујзу.
Наравно, после Мајског преврата и промене династија, 1903. Старо здање, као и све што је било везано за Обреновиће, губи значај. Али, већ 1906. се гради пруга уског колосека од Београда до Аранђеловца, те Старо здање постаје хотел који удомљује навалу гостију. Старо здање остаје ексклузивни хотел и у време социјализма.
Међутим, након транзиције, хотел Старо здање потпада у власништво Дирекције за имовину Републике Србије, а за његово управљање је задужено предузеће А. Д. Буковичка бања. Нажалост, од дворца је остала руина, и он је затворен за посетиоце, јер је немар девастирао здање. Дворац је често циљ вандала и лопова, иако је скоро све вредно већ покрадено. Међутим, иако званично затворен, дворац је у пракси отворен за посетиоце јер мере забране уласка нема.
Међутим, због дугогодишњег немара, од почетка пандемије Старо здање је било потпуно отворено, тако да је лако могло бити плен пиромана или интересних група које би ово прелепо здање запалили, што се и десило, 22. марта 2022. године. Те ноћи, ватра је била захватила кров и десно крило грађевине у парку Буковичке бање. Пожар је избио око 21х те вечери, а прелепа грађевина остала је у гарежи. Аранђеловчани су са тугом посматрали како ватра гута један од симбола града који датира из 19. века. Узрок пожара за сада није познат. Председник општине Аранђеловац Бојан Радовић кратко је рекао новинарима: „Зар не видите да је пожар подметнут?“ У одвојеној изјави за РТВ Шумадија, Радовић каже да сматра да је људски фактор узрок пожара јер је струја у објекту давно искључена. Додаје да то неће пореметити планове о реконструкцији симбола града. Зграда већ последњих двадесетак година пропада и често је на мети вандала и лопова. Кров на десном крилу зграде је пропао у пожару, али срећом, целокупна конструкција је остала читава, као и две трећине крова.
Било је покушаја да се дворац рестаурира, те је и Председник Владе Србије Зоран Ђинђић имао једну такву идеју, 2002. године. Тада се наша на тераси двора и том приликом рекао тадашњем министру грађевина Драгославу Шумарцу како „жели да 2004. године за прославу 200-годишњице српске државности хотел буде спреман да прими делегације“. Нажалост, неколико месеци касније је убијен, а дворац је и следећих деценија наставио своју пропаст. Нестале су многе вредне слике, лустери и комади намештаја.
Дворац је окер боје, и поседује централну фасаду која има наглашен централни ризалит око кога се симетрично развијају два крила. Крила су једноспратна, док је централни део фасаде двоспратан са моћним улазним степеништем и балустрадама. Бочна крила имају упечатљиве прозоре у националном српском стилу, евоцирајући успомену на сакралну архитектуру моравске школе. Кров је саниран, те се не очекује даље урушавање.
Како је Старо здање пре урушавања било хотел, очекује се враћање у ту намену, иако ни друге намене нису искључене – стварање државне виле и слично. Такође, постоји и предлог да се здање адаптира у зграду Скупштине општине Аранђеловац.
