Кућа Аце Станојевића је име по коме су од настанка куће Зајечарци називали данашњу зграду која служи као један од објеката Завичајног музеја. Сам Аца Станојевић (1852-1947) био је оснивач и вођа Народне радикалне странке као и истакнута народна личност. Рођен је у Књажевцу, а био је председник Народне скупштине. Његова кућа је била грађена између 1903. и 1912. године, и то у време док је он био председник Народне скупштине. Планове за кућу направио је грађевински предузетник Јован (Јохан) Фоглер, пореклом из Беча.

Била је то кућа са двориштем, предбаштом и оградом. Кућа је грађена у две фазе, и има богату фасадну пластику у склопу дворишта са оградом. Својом масом не излази на регулациону линију улице већ има предбашту, тако да њен спољни изглед подсећа на италијанске виле, са тада популарним и модерним улазним тремом који је веома атрактиван и упечатљив и грађен је од дрвета, по чему је цела кућа карактеристична и носи елементе сецесије, богато и штедро користећи дрво као материјал за тремове и кровне украсе.

Последња наследница куће, Бранислава Марковић, завештала је кућу граду. У циљу очувања објекта на постојећој локацији, као и његове архитектонске и амбијенталне вредности, али и њеног адекватног презентовања, проглашена је спомеником културе 1983. године. Конзерваторско-рестаураторске радове изводи Завод за заштиту споменика из Ниша и Завичајни музеј Књажевца по пројекту арх. Милорада Вујиновића, док је пројекат концепције адаптације и музејске поставке урадила Душица Живковић, саветник-етнолог Завичајног музеја у Књажевцу. Радови су трајали од 1987. до 1988. године, када је објекат отворен за посетиоце као Музеј града или Градска кућа. Овај објекат почиње са радом као музејски простор 4. септембра 1989. године. Осим музејске има и репрезентативну и споменичку намену.