Зграда, која има правоугаону основу, састоји се од подрума, приземља и једног спрата; изграђена је од камења, цигле и армираног бетона. Хоризонтално, фасада је подељена у три зоне; најнижа је од вештачког камена и уздиже се до два метра; друга зона је од треће одвојена кордоном опремљеним низом слепих лукова. Фасада на улици обдарена је пластичним украсом; прозори су распоређени асиметрично, понекад широки, а понекад двоструки. Ови прозори су окружени малим полу-пиластрима окруњеним капителима са стилизованим коринтским елементима; слепи лучни лукови ослоњени су на капителе. Прозори треће зоне су лишени било каквог посебног украса, са изузетком гипсаних правоугаоника који су уметнути између прозора; ово подручје завршава фризом и венцем надвишеним поткровљем; кров је четворострани. Својом архитектуром кућа спаја неокласицистички стил (фриз, пиластри и поткровље) и карактеристичне елементе српског националног стила који спадају у романтизам 19. века. Неокласицизам се примећује у деловима грађевине као што су фриз, атика, пиластри, а романтизам када су у питању национална обележја, елементи.