Зграда је мала, скромних димензија, приземна и симетрична, са правоугаоном основом. Очита је жеља да се вила пројектује по угледу на мале типске виле какве су биле честе у Централној Европи током fin-de-siècle-а. Архитектонско решење је завршено путем троделне поделе на централни и два бочна ризалита. Стручни опис Е-Капије каже да је “зидно платно бочних ризалита главне фасаде хоризонталном поделом рашчлањено на три дела, тако да је први појас сокл, други средишњи одвојен натпрозорним венцем изведеним у малтерној пластици, а трећи је калкан са кружним отвором и дрвеним троугластим украсним детаљем”.
Вила је некада имала отворен трем на централном делу главне фасаде, као и декоративну дрвену ограду, али је трем затворен непосредно након усељења. Такође, стручно мишљење о задњој фасади каже да је “супротна фасада решена тако да је средишњи ризалит истурен и завршен калканом са кружним отвором и дрвеним троугластим украсним детаљем, а бочни ризалити надвишени су хоризонталном ивицом крова. Сокл је изведен од ломљеног камена.”
Власници су из Београда, и немају средстава да финансирају темељну обнову по оригиналним решењима, фасада је попуцала на многим местима, малтер је отпао, а дрвене шалукатре су оштећене од влаге. Вилу окружује лепо двориште. Вили је потребна реконструкција, а није отворена за посетиоце.