Дворци Србије
Јодна бања
Нови Сад
Једно од најимпресивнијих здања у Новом Саду, насталих у време Аустро-Угарске јесте фасцинантна Јодна бања, која се некада налазила на самом ободу града, али је данас веома близу самом центру. Њена судбина била је наговештена крајем 19. века, када је код некадашње Футошке шуме (данас Футошки парк) бушен артешки бунар за потребе снабдевања Новог Сада водом за пиће. Случајно је избила топла и минерална вода богата јодом, температуре 24,6°C, те се посумњало у њену лековитост, а то је касније и потврђено.
Од 1910. године Нови Сад постаје и бањско место. Зграду Варошког јодног купатила, карактеристичну грађевину у стилу сецесије, која је тада била заштитни знак Хабсбуршког царства, пројектовао је будимпештански архитекта Имре Франчек (Imre Francsek). Сама палата је настала на иницијативу варошког лекара и балнеолога, др. Вилхелма Вилта (Wilhelm Wilt), а градња је започета 1908. године. Грађена је у стилу сецесије, а тада је била једна од најупечатљивијих зграда Новог Сада. Проширењем Бање 1931. године изграђен је Хотел Парк (пројектовао новосадски архитекта Ђорђе Табаковић), који је функционисао као стационар за бањске госте. Овде су се лечили и Лав Толстој и Рабиндранат Тагоре.
Централно здање има један централни и два бочна ризалита, а купола у средини се складно уклапа са две симетрично постављене бочне. Украси изнад централних прозора и на прочељу су ремек-дела сецесионистичке пластике. У главни хол се улази путем пространих и бројних степеница.
У 1991. години урађена је делимична спољашња и унутрашња адаптација зграде, уведена је рачунарска опрема у битним процесима рада. 1977. године престаје рад базена који је био смештен у делу зграде који је подигнут још 1910. године. Због дотрајалости зграде и инсталација и немогућности ревитализације овог дела установе 1994. године престаје сваки облик хидротерапије. Крајем 2002. године, уз финансијску помоћ Покрајинске владе као Оснивача, и ресорног Секретаријата, у потпуности је обновљена и санирана кровна конструкција и сви санитарни чворови. Унутрашњост зграде је темељно реновирана, постављени су нови подови у амбулантном и дијагностичком сектору.
У претходним годинама, 2010, фасада је обновљена у пуном сјају, у жутој и белој боји. Помоћни објекти нису у репрезентативном стању, а неки су склони и урушавању, као што је базен, који је престао да ради још 1977. године. Објекат базена је девастиран и опасно му је прићи. Др Негован Стојшић каже да је пре петнаестак година било планирано његово обнављање, да су стручњаци са Грађевинског факултета урадили и елаборат, али ништа није учињено. Чека се да се почне и санација стационара, односно старог Хотела Парк.
Комплекс бање представља непокретно културно добро као просторна културно-историјска целина од великог значаја. Улаз у здање је дозвољен.
