Дворци Србије
Белимарковића дворац
Врњачка Бања
Амблематско здање Врњачке бање свакако је Вила Белимарковић, данас Замак културе града, са својом фасцинантном архитектуром налик на дворце руских племића на Криму или британских аристократа.
А све је почело када је генерал Јован Белимарковић, који је био краљев намесник за време малолетства краља Александра Обреновића (а то је била можда и најјача позиција у држави), решио да поред врњачке цркве направи фантастичну вилу, достојну руских грофова. Вила Белимарковић, како је дворац назван, подигнута је на падини изнад топлог извора, а грађена је по узору на пољске дворце северне Италије тог доба, а по идејном решењу генералновог сестрића, грађевинског инжењера Павла Денића, уз пројекат и надгледање аустријског градевинског инжењера Франца Винтера, у периоду од 1888. до 1894. Грађевинари су били изузетно брзи, тако да је већина радова била завршена још 1889. године. За визуелни узор узете су, за то време, карактеристичне виле северне Италије, а замак је саграђен од белог мермера ископаног из личног Белимарковићевог мајдана лоцираног на падинама Гоча. Ово импозантно архитектонско здање декорисано је раскошним ренесансним елементима и додатно обогаћено духом романтичарског историзма. Занимљиво је да су до 1968. ту живели наследници генерала Белимарковића, али је те године замак био откупљен да се од њега направи установа културе. Законом о заштити споменика културе проглашен је културним добром од великог значаја за Републику Србију, под називом Замак културе. Замком Културе управља установа Културни центар Врњачка Бања.
У Вили Белимарковић данас је Завичајни музеј са археолошком, етнографском, историјском (збирка графичко-туристичке пропаганде Врњаца, збирка градитељског наследа, збирка старих разгледница, збирка фотографија, збирка старих фото-негатива на стаклу), уметничком збирком (скулптуре, слике, графике…) и природњачком. Сталну поставку чине три изложбе: „Ладариште – праисторија Врњаца“ (трагови најстаријих заједница на овом подручју из млађег каменог доба, из 4. миленијума п.н.е.), „Етнографско наследе Врњачке бање“ (обрађује културу живљења од оснутка Бање до 60-их) и „Спомен-соба ђенерала Белимарковића“ (представља живот славног генерала, који је својим угледом и утицајем допринео развоју Бање, а посебну вредност његове збирке чине старе и ретке књиге и новине од половине 19. до половине 20. века), док се у вансезони поставља „Уметничка збирка Замка културе” са богатом збирком графика, слика и скулптура из периода после Другог светског рата.
