Дворци Србије
Двор Деспота Ђурђа Бранковића
Смедерево
Смедеревска тврђава била је средњовековни утврђени град који је привремено служио као главни град земље. Саградио га је деспот Ђурађ Бранковић у првој половини 15. века, за време деспотовине Србије. Крајем 15. века Турци су му додали нова утврђења. Иако је претрпела неколико опсада од Османлија и Срба, тврђава је остала релативно неоштећена. Тек у Другом светском рату претрпела је озбиљна оштећења након низа експлозија у срцу тврђаве, као и бомбардовања. Тврђава, која представља „једно од ретких очуваних дворишта српских владара средњег века“, тренутно је у фази обнове.
Смедеревска тврђава је масивна грађевина у византијском стилу, по узору на Константинопољску тврђаву. Иако њени темељи нису требали да буду потопљени, сматра се тврђавом са јарком с обзиром да је окружена водом. Након изградње, њен војни значај је опао и направљено је неколико модификација које су му омогућиле да задржи свој изворни архитектонски стил. Тврђава је окружена 1,5 километара зиданих зидова дебљине 2 метра и 25 кула високих 25 метара. Две њене стране граничили су се са Дунавом и Језавом, с тим што је данас Језава благо скренута од средњовековног тока и тече мало даље од зидина. Трећа страна има два јарка који су додати одбрамбеном систему, један за мали град, други за предграђе. Јужни део спољних зидова остао је отворен. Има основу разнокраког троугла (550m x 502m x 400m) у чијем је северном темену смештен мањи разнокраки троугао који формира Мали град, док остатак утврђења чини Велики град.
У Малом граду је био смештен двор деспота Ђурђа са резиденцијом за становање и палатом за пријеме. Мали град има донжон кулу, у централном делу камени зидани бунар, а улазило се са југозападне стране, кроз двојни систем капија. Од двора је остало мало: од једине велике дворане остала до данас четири дводелна прозора на градском платну. У односу на саму структуру, унутрашњи град је познат по сали за аудијенције, која је важан пример српске средњовековне архитектуре. Високо у каменом зиду са дунавске стране исклесана су четири прозора са двоструким луком у комбинацији готичког и романичког стила.
Стање пропадања тврђаве варира у широком распону, од Крстате куле која је још увек добро очувана, до делова зидова који нису поправљани и на неким местима су се срушили. Неке куле су накривљене, као што се види на фотографијама. Тврђава је била фокус напора за рестаурацију и конзервацију, након чега су уследила археолошка и архитектонска истраживања, најмање од 1970. Већина досадашњих радова обављена је између 1970. и 1995. Док су неки делови барем делимично поправљени, други су само конзервирани и још увек су у лошем стању. У тврђави се одржавају бројне културне манифестације. Потребна је свеобухватнија рестаурација, ако не и комплетна реконструкција налик на оне учињене у Голупцу, Раму и Фетисламу.
