Дворци Србије
Дворац Фантаст
Бечеј
Богдан Дунђерски, из најбогатије породице у Војводини с краја 19. и почетка 20. века, на имању које се простирало на преко 2.600 јутара саградио је дворац као из бајке, дословно измаштао је свој свет.
Богдан Дунђерски почео је да гради свој дворац из маште у 57. години. Пропутовао је читаву Европом и упознао се са начинима градње њених двораца, а један од основних постулата градње је тајновитост и мистичност саме градње. Богдан се строго држао тих правила, па не постоји оригинални архитектонски план његовог дворца.
Богдан није ангажовао локалне раднике већ мајсторе из Чешке. Зашто? Само тако је могао да сачува тајну свога дворца. Чешки радници по завршетку посла вратили су се кућама и понели и тајне са собом… Причало се да су довожене огромне количине најквалитетнијег славонског храста и да су преко ноћи оне нестајале, а да нико није знао да каже где је то уграђено. Претпоставља се да постоје тајни ходници који повезују дворац с ергелом и да су они обложени славонском храстовином. Што се тиче тајних просторија, можемо слободно да тврдимо да их има најмање две.
Дворац је изграђен у духу псеудоромантичарске архитектуре „фантастичних замака”, као што је Ластавичје гнездо на Криму. Основа грађевине је квадратна са кулама на угловима, те репрезентативним главним тремом и степеништем. Управо су бочне куле-видиковци и бела боја дворца најупечатљивији и чине зграду монументалном. Торањ и четири угаоне куле направљени су у стилу неоготике, а свечана сала и оба улаза урађени су у неокласицистичком стилу.
Капела је грађена упоредо када и дворац, у неовизантијском стилу. Иконостас је осликао наш познати сликар Урош Предић, иначе велики пријатељ Богдана Дунђерског. Поред дворца рађена је и капела у неовизантијском стилу, посвећена Светом Ђорђу, и делом ју је радио београдски мајстор иконостаса Карбинер. Три мозаика на порталу и Тајну вечеру је за две године насликао такође Урош Предић, а Богородица је добила Марин лик по жељи самог Богдана Дунђерског. Капела, у којој је сахрањен Богдан Дунђерски, такође није поштеђена мистичности. Треба само доћи у ову капелу на Преображење и осетићете ту мистичност. Посебно је занимљива икона Стефана Првовенчаног, која у свом десном доњем углу има сребрни отисак нечијих усана. Тај отисак се, наводно, мистично појављује и мистично нестаје. Мало је људи који су га видели. Кажу да је највидљивији на Преображење. Тог дана у поноћ виловита душа Богдана Дунђерског неиме напушта гроб и креће у обилазак имања, свог Фантаста.
Занимљива је прича о Богдану и Фантасту. Фантаст није био Богданов коњ, како многи тврде, већ коњ београдског доктора Леона Коена. Леон се једног дана затекао у штали где је угледао ждрепца необичне лепоте. Убрзо је Богдан био у канцеларији Леона Коена са бланко чеком у рукама. Предложио је доктору да сам упише износ. Доктор је био пресрећан, али не због чека, већ због сазнања да је пронашао правог човека у чијим ће шталама његов коњ имати заиста луксузан третман. Тако су обојица били задовољни. Легенда каже да на Преображење у шталама Фантаста можете чути рзање коња, те да то само Богдан и његов коњ језде непрегледним пољима салаша Дунђерског.
Целом дужином комплекса десно од дворца протеже се ергела која заузима више од половине комплекса. На том простору налазе се четири коњушнице и више помоћних објеката, као и падок и стаза за тренинг галопера. Парк окружује дворац, капелу и мали каштел са свих страна и представља мешавину енглеског и француског типа паркова. Стазе за шетњу у њему лепо су уређене, а централни део заузима базен. Парк има и друге садржаје: уређено игралиште за децу, као и два терена за тенис.
Сам комплекс дворца налази се на подручју ловишта Ловачког друштва Бечеј и обилује низом дивљачи (фазани, зечеви, јаребице) и високом дивљачи (срне и срндаћи). Поред лова, могуће је организовање и риболова у оближњем рибњаку. Дворац је удаљен 14 километара од Бечеја на путу према Бачкој Тополи.
Комплекс дворца простире се на око 65 хектара. У самом дворцу налазе се и две свечане сале: већа са 70 места и мања са 30 места, свечани салон са стилским намештајем, као и Богданов салон са старим намештајем, а ту је и спомен-поставка која говори о власницима. У подруму дворца био је смештен ресторан са две сале. Донедавно је у дворцу био смештен хотел „Фантаст”.
Након Другог светског рата Фантаст је национализован, као и сви остали дворци Војводине. Све је покрадено и однесено. Једино су зидови и врата остали аутентични. Од раскошног намештаја, уметничких слика, накита није остало ништа. Теписи, кристални лустери и сребрњаци, однети су у непознатом правцу, а у дворац су пуштене овце. Тако је под и део зида био потпуно уништен. Цркви је била намењена судбина рушења, као и код електричне централе, али је Урош Предић упутио једно писмо Моши Пијаде, након чега је црквено здање било „само“ закључано. На улазу у дворац налазила се велика табла са натписом да КПЈ Бечеја дворац поклања народу.
Касније је дворац пао под управу ПИК Бечеју, али је с временом постао жртва немара. Касније га је откупио „МК Комерц” и успешно управљао њиме, али власнички проблеми су се испречили даљим улагањима. Богдан Дунђерски, који није имао деце, завештао је дворац Матици српској. Како је ситуација са њим сложена, у плану је лекс специјалис да се дворац очува и додатно реконструише а постојеће стање задржи и поправи.
Недавно су започети конзерваторски радови на целом објекту, које је извршила фирма Гранит-Лијешће из Сремске Митровице, а која се специјализовала баш за рестаурацију оштећених споменика и објеката, те ће дворац ускоро поново добити стари сјај, и што је још битније, функционалност.
