Дворци Србије

Дворац Хертеленди-Бајић

Бочар

Дворац је подигао велики жупан Торонталске жупаније Јожеф Хертеленди почетком 19. века у стилукласицизма. Наиме, село Бочар и дворац Телегдијевих из 14. века откупио је спахија Јожеф Хертеленди 1803. године. У наредним деценијама, највероватније седамдесетих година 19. века, у време великог жупана Јожефа Млађег, грађевина је измењена додавањем бочних калота и дворишног портика. Од краја 19. века прелази у власништво барона Ивана Бајића (1863−1911), синовца Милоша Бајића, који је на имању живео до краја живота. Милош Бајић је био велики мецена и добротвор и оснивач Гимназије у Новом Саду. 

Данашњи дворац Бајића је приземна зграда издужене правоугаоне основе са одликама еклектике. Главна фасада је једноставног стилског решења, са средишњим плитким ризалитом у коме је низ од пет прозорских отвора и надвишених архиволти раздвојених плитким пиластрима који се завршавају јонским капителима. У дворишту се налази улазни трем који носи шест стубова који се завршавају јонским капителима. Испод трема се налази колски пролаз. На бочним крајевима су фланкиране полукружне куле, које дају специфичан и упечатљив изглед овом дворцу.

Имање са дворцем је било ограђено пуним зидом од кога је преостала једино декоративна капија од кованог гвожђа са ступцима, на чијим су врховима скулптуре два лава – чувара. У ограђеном имању од око 7 хектара, налазила су се два дворца који су били окружени парком уређеним у енглеском стилу и економским објектима. Испред дворца, са уличне стране, постојао је сеоски трг (данас парк) , у кога се праволинијски уливао глави пут, те је тако дворац био уочљив још на самом улазу у село.

Ентеријер је био богато опремљен, али је мало сачувано од оригиналног изгледа, сем столарије која је очувана у целости (крила врата и прозора са браваријом, первази стилизовани у класицистичком маниру, прозорски парапети и капци). Из дворишног портика се улази у предворје са декорацијом на зиду изведеном у дрвету, рокајне стилизације.

Данас, парк иза дворца Бајића је уништен, на његовом месту се налази фудбалски терен, а зграда је закључана. Дворац је једно време служио и као фискултурна сала за школску децу. Данас је без намене и у врло лошем стању, а евидентиран је као споменик културе.