Дворац Нојхаузен у Српској Црњи, налази се одмах поред главног пута који води за Румунију, готово уз сам гранични прелаз. Окружен је парком на некадашњем имању грофа Чекоњића, а у непосредној близини мајура „Јулија”. Дворац је саградио немачки обавештајац и генерал – Франц Нојхаузен (Franz Neuhausen), коме је дворац требало да служи као летњиковац за одмор и лов. Ово је једини дворац на подручју Баната који је подигнут за време Другог светског рата, у периоду од 1941. до 1943. и то за потребе високог официра немачке окупационе војске, а последњи у низу подигнутих двораца у Војводини, који су се градили у периоду од осамнаестог века до почетка Другог светског рата.
По предању, дворац је пројектовао непознати руски заробљеник – архитекта, очигледно способан да одговори захтевима наручиоца и пројектује складно и функционално архитектонско дело. Дворац је изведен у еклектичком маниру са елементима класицизма и барока.
Из дворишног трема се улази у салон са камином и дрвеном касетираном таваницом. Лево од салона је економски део (кухиња), а десно још једна сала за ручавање. На спрату се налази још један салон који је са холом повезан са три отвора, од којих су два крајња застакљена витражима. Витражи су урађени у маниру арт декоа и представљају два свеца са својим атрибутима; један је свети Хуберт – заштитник ловаца, који у руци држи бискупску палицу, а други је свети Елигије – заштитник занатлија, који у руци држи цркву.
Власник дворца је Општина Нова Црња, а од 1981. године се у њему налази мотел са рестораном. На спрату и поткровљу се налази 14 хотелских соба (5 великих апартмана и 9 двокреветних соба). Никола из Туристичке организације Нове Црње води нас кроз дворац и прича да нису имали среће са последњим закупцем, женом из Румуније која је без консултација са Заводом исекла један број стабала око дворца и од њих направила стубове са лампама, направила је и пар проблематичних интервенција у ентеријеру, али ништа што не може да се поправи. Општина Нова Црња има озбиљне планове са дворцем пошто је исти ушао на листу од 25 двораца у који стижу француски стручњаци у септембру ове године и који ће бити део сарадње Србије и Француске на пројекту „Дворци Србије – Заштита културне баштине“. Такође, у близини дворца откривене су термалне воде што даје неслућене могућности за развој спа-туризма.