Dvorci Srbije
Dvorac Šlos
Golubinci
Dvorac generičkog naziva Šlos (na nemačkom: Schloss – dvorac) pun je tajni, misterija, a neki ga nazivaju i ukletim zamkom.
Sagrađen je 1776. godine za potrebe oficirskih porodica Vojne granice po projektu mađarskog arhitekte Florijana Madočnjija. Ovaj dvorac nalazi se u centru Golubinaca i okružen je parkom. Zgrada je više puta adaptirana. Iz projekta se vidi da je završen aprila 1767. godine i svrstavaju ga u grupu značajnih arhitektonskih ostvarenja druge polovine 18. veka. U tunelima Šlosa, prema opštini, katoličkoj crkvi i Bernatovom dvorcu, bile su barutane do 1871. godine, a u urušenom delu tunela tridesetih godina 20. veka pronađen je vojni sanduk i ljudske kosti. Tipska je građevina kakve su Austrijanci gradili širom Carstva za vojne ustanove. Gotovo kvadratne osnove, Šlos ima poznobarokne i klasicističke elemente, pa se može smatrati delom originalnog austrijskog stila copf, prelaznog oblika dvaju pomenutih stilova. Copf se kao stil dugo zadržao u Austriji, koja je nevoljno napuštala barok i sporo prelazila na klasicizam.
Pored arhitektonske, dvorac ima i istorijsku vrednost, jer je u njemu boravio vožd Karađorđe Petrović tokom 1813. U godinama pred Prvi srpski ustanak Karađorđe je više puta dolazio u Srem. Sklanjajući se od Turaka, sa svojom porodicom prešao je u Golubince. U Golubincima je Karađorđe proveo poslednju dekadu oktobra i prvu dekadu novembra 1813. godine. Neke istorijske potvrde govore da nije bio u potpunosti svojom voljom u Šlosu, već da mu Austrijanci prosto nisu dali da ode u Srbiju.
Prilikom obilaska protopopije 1896. godine karlovački paroh Vasilije Konstatinović je, prema pričanju starih meštana, zabeležio da je Šlos za vreme Vojne krajine bio stan kapetanije, a da je pre toga bio dvorac srpskog despota Jovana, koji je imao dosta svoje zemlje u baštini.
Ovaj dvorac je pun tajni, misterija, a neki ga nazivaju i ukletim zamkom. U trenutku kad se u njemu začuje ječanje, u Golubincima se pale sveće koje se stavljaju u okvir prozora da bi se, kako kažu, posvetili jauci mučenika. Naime, ovaj zamak je tokom dva veka postojanja, nakon smrti prvog vlastelina, najčešće služio kao mučionica. Poslednji mučenici su urezali svoja priznanja u zidove zamka krajem Drugog svetskog rata. Zato nije ni čudo što Šlos prate priče o prokletstvima, neverstvima i kaznama. A prvi vlasnik zamka jedne noći se, nakon dugog puta, iznenada vratio i našao svoju mladu suprugu u zagrljaju sluge. Slugu je odmah ubio, a nju je potpuno nagu vezao za severni stub zamka, rekavši joj da će tu ostati sve dok je pauci paučinom ne premreže. Nakon nedelju dana žena je od studeni, žeđi i gladi umrla, a da joj paučina nije došla ni do brade.
Prvi vlasnik zamka je, nakon neverstva i smrti svoje žene, od tuge prestao da jede i pije. Sedeo je sam za sofrom i molio za oproštaj. Ali spahija je bio snažan čovek, nije umro brzo kao njegova žena, te je stigao da bude umotan u paučinu. U Golubincima kažu da pauk dovodi drage goste i nosi dobru vest. Nikako ga ne smeš ubiti, jer ukoliko ga ubiješ, prvo što ćeš čuti biće vrisak, a ako se hitro okreneš, na suprotnom zidu od onoga na kome je spljošten pauk videćeš senku nage mlade žene. Paukova smrt će ti u narednim godinama doneti nesreću i muk za sofrom, a ljudi će te pamtiti jedino po zlu. Stariji meštani takođe govore da se svakih deset godina u nekim vetrovitim i sipljivim jesenjim noćima pojavljuje čovek obučen u pohabano plemićko odelo i dugo se moli nad razrušenim zamkom.
Smatra se da je legenda potekla od Žanet D’Hontar,koja je bila prva ljubav kompizitora Ludviga van Betovena. Kada su je dogovorom udali za kapetana austrijske vojske Karla fon Greta, on je dobio premeštaj i vilu u Golubincima gde je živeo sa porodicama drugih oficira graničara. Žanet je nastavila da se dopisuje sa Ludvigom toliko vatreno da mu je slala crteže zamka i mape i upute kako da dođe do Golubinaca. Smatra se da je bar jednom Betoven došao u ljubavničke pohode iz Beča, gde je bio dvorski kompozitor, u Golubince.
Tim povodom u unutrašnjosti dvorca RTS je 2020. snimala specijalnu emisiju posvećenu 250. rođendanu Betovena.
Zgrada je skoro rekonstruisana ali je oluja polomila deo crepova na krovu koji sada prokišnjava pa su neophodni novi radovi na sanaciji i osmišljavanje buduće namene Šlosa. Ideja Turističke organizacije Stare Pazove je da u dvorcu bude jedna spomen soba, posvećena istorijatu „Šlosa“ a da ostatak služi za iznajmljivanje za svadbe, snimanje filmova, serija i emisija, kako bi ceo objekt bio samoodrživ što je dobar model i za druge slične kaštele i palate širom zemlje.
Zgrada dvorca Šlos u Golubincima pod zaštitom je države i predstavlja kulturno dobro od velikog značaja. Spolja je u dobrom stanju, ali nije otvorena za posetioce.
