Дворци Србије
Дворац Лазара Дунђерског „Соколац“
Нови Бечеј
Дворац је доградио Лазар Дунђерски у последњим деценијама 19. века. Дворац је добила у мираз Емилија «Милка» Ивановић, кћерка Лазара Дунђерског, као и читаво имање које се звало „Велики салаш“ и које је обухватало 3.997 јутара. Зграда је приземни слободностојећи објекат у пространом парку. У основи зграда је издужени правоугаоник са наглашеним улазним портиком и колским прилазом. Портик носе четири стуба, покривен је црепом, и у њему је смештен главни улаз у зграду. Задња фасада има покривену терасу на високом постаменту са шест мањих стубова. Једноставност објекту даје четворосливно кровиште, са осматрачницом на врху. Декорација фасаде је једноставна али правилна. Прилази му се кроз стари дрворед.
Дворац је изграђен у свом оригиналном издању, почетком 19. века, али га је Лазар Дунђерски откупио и преуредио по свом ћефу, да би био по узору на друга два Дунђерскова дворца, онај у Челареву и онај у Хајдучици. Био је намењен у мираз Ленки, али је након њене преране смрти, добио другог власника. И данас се у дворцу налази портрет Ленке Дунђерски, који је урадио Урош Предић, у пуној стојећој фигури. Урош Предић је портрет насликао по свему судећи по наруџби Лазе Костића поводом десетогодишњице од Ленкине смрти, 1905.
Дворац је типа пољских (руралних) двораца тога периода, са симетричним распоредом просторија и улазним холом као главном комуникационом просторијом. Идеје и одлике класицистичког стила су спроведени до детаља. У комплексу имања Соколац налазило се неколико помоћних објеката и мала приземна класицистичка приземна зграда, зидана као стан за домара. Економски објекти — штале и низ мањих зграда, накнадно су подигнути за различите намене живота и рада на имању. Данас је дворац са парком у доста лошем стању, иако је део приватне својине. Дворац је проглашен за споменик културе 2001. године.
За дворац је везана и једна легенда. Наиме, власник дворца Лазар Дунђерски је био добар коцкар, али једног дана је на картама изгубио и дворац и имање око њега. Противник Лазара Дунђерског је понудио да би ако наравно жели, Лазар могао да поврати цело имање само једним пуцњем из пиштоља. Наравно да то и није био тако лак задатак, јер је морао да погоди јабуку на глави своје супруге. Поред свог ризика да изгуби и жену и имање Лазар је прихватио понуду. Нанишанио је, задржао дах и опалио. Лазару дефинитивно није био дан за картање, али зато за лов итекакав. Није му задрхтала рука и погодио је јабуку на глави своје супруге и повратио и имање и дворац.
