Дворци Србије
Дворци Стратимировић–Дунђерски
Кулпин
Оба дворца, од којих је славан онај већи, грађени су за породицу Стратимировић. Из ове угледне породице потекло је много значајних људи – митрополит Стеван Стратимировић (рођен у Кулпину), као и командант српске војске Војводине у Револуцији 1848. и 1849. године, Ђорђе Стратимировић. Ова породица је била једна од најзначајнијих српских породица у монархији и међу првима су стекли племство за војничке заслуге, још 1745. од Марије Терезије. Они су имали имање у Кулпину, али су га продали извесном Матеју Семзу од Камјонике, који је упркос свом италијаноликом презимену био Мађар, а овај је 1889. продао дворце Лазару Дунђерском, те је један од двораца сада познат под именом овог славног пивара.
Занимљиво је да је први изграђен мали дворац, крајем 18. века, док је други израђен половином 19. века, и њега је по неким сведочанствима изградио Теодор, 1826. године. Стари каштел, овај мањи, јесте приземна зграда са симетричном фасадом на чијој се фасади налази ризалит који се завршава троугластим тимпаноном. Некада је био куријална резиденција и био је скроман, али оно време је било скромно у новоослобођеним крајевима и за оне богате. Прозори и улазна капија украшени су решеткама и детаљима од кованог гвожђа. У плану је да овај простор буде адаптиран за поставку изложбе о породици Стратимировић, која је заслужна за оснивање савременог насеља Кулпин.
Велики дворац, који је симбол Кулпина, имао је исти изглед све до 1912. године, када му је изгорео кров, те је нови урађен по нацртима архитекте Момчила Тапавице. Згради се прилази великом приступном рампом, која је карактерисала све дворце које је градио Дунђерски – на неки начин то му је био заштитни знак. Тада је нестала и лантерна на крову с које је контролисано имање.
Са дворишне стране се налази високи партер са полукружном терасом. Главном фасадом доминира класицистички портик са степеништем, приступним рампама и четири пара јонских стубова. Прозори су украшени са полурозетама са фигурама орлова. Изнад кровног венца се налази атика са орнаментисаним правоугаоним пољима и вазама на угловима. Са дворишне стране у приземљу је петоугаони улазни трем. На спрату је пространа тераса – ложа петостране основе покривена куполом на канелираним стубовима.
Из пространог хола који представља централну комуникациону просторију дугачким ходником улази се у све остале просторије у дворцу. Ограде терасе и крова су начињене од ливеног бетона који имитира камен. На уклоњеној изгорелој кули налазио се не само видиковац већ и велики сат са механизмом, апликација грба Стратимировића и други декоративни детаљи. На чеоном делу је током реконструкције постављен декоративни фриз са орнаментисаним правоугаоним пољима и вазама на угловима. Све заједно, чини се да је Тапавица био надахнут господском једноставношћу и да је посао урадио врло промишљено, не уклањајући оригиналне елементе класицистичког стила, већ их допуњујући неокласицизмом. Такође, за Велики дворац типична је јарка комбинација наранџасте и жуте боје, са белим стубовима. Посебно је атрактивна задња тераса која нема везу степеницама с парком, на њу се ступа из централног салона.
Породица Дунђерски је задржала посед све до закона о национализацији 1945. године, када им је имовина одузета. Како је дворац постао познат по романси Лазе Костића и Ленке Дунђерски, сматра се ходочасничким местом за романтичаре, и испред њега су бисте овог пара.
Мали дворац је претворен у месну канцеларију и канцеларије кулпинских удружења грађана. Парк око двораца и зграда великог дворца веома су добро очувани, док је мали дворац у лошем стању. Велики дворац је претворен у пољопривредни музеј, додељен Музеју Војводине 2004. Оба дворца су споменици културе од великог значаја, а неопходна су улагања за довођење двораца у репрезентативно стање, будући да су последњи обимнији радови на поправци крова, уређењу фасаде и ентеријера обављени 2009. године.
Недавно су започети конзерваторски радови на крову, које је извршила фирма Гранит-Лијешће из Сремске Митровице, а која се специјализовала баш за рестаурацију оштећених споменика и објеката , те је кров поново добио стари сјај, и што је још битније, функционалност.
