Дворци Србије
Вила Ертл
Оџаци
Вила Ертл се налази у Оџацима, у западној Бачкој, која је пре Другог Светског рата била насељена у великој мери Подунавским Швабама (Немцима) из покрајина Елзас и Лотарингија, које данас припадају Француској. Саграђена је почетком 20. века у стилу сецесије као породична вила Јохана Ертла (Johann Oertl), власника Фабрика канапа и ужарије. Породица Ертл је била веома хумана, те је у прошлости је део зграде виле Ертл био трајно намењен за становање сиромашних.
Јохан Ертл је спадао у најзначајније личности који су живели у Оџацима, ако није био и најзначајнија личност овог места. Локални становници назвали су га „Великим сином Оџака“ због свега што је урадио за градић који су Немци звали Хоџаг (Hodschag). Подунавске Швабе су се, а међу њима и Ертлови, доселили у Оџаке још у време немачке колонизације 1755. године. Јохан Ертл је рођен у Оџацима 1882. године. Његов отац Франц бавио се производњом кудеље и са Питером Ориолтом покушао да отвори фабрику кудеље, али тек уз савете сина Јохана Ертла 1907. године успева у својој намери да у Оџацима направи погон за производњу кудеље од конопље, налик на ону у Сегедину. Први званични назив је „Honifonó éskötélverőgyár“ (Фабрика кудељног влакна и канапа).
Јохан Ертл постао је први председник одбора, а касније и власник 90% свих акција фабрике. Златно доба фабрике Јохана Ертла настало је 1929. године. Производња се ширила и после 1930. године. У фабрици су почели да се праве и јутани теписи и свилена тканина. Фабрика Јохана Ертла постала је највећа у Европи за производњу кудеље. Фабрика је врло брзо напредовала, те је од почетних 200 радника муњевито мултиплицирала своје капацитете. Златно доба фабрике Јохана Ертла настало је 1929. године када је фабрика у тадашњој Југославији имала 880 запослених. Производња се ширила и после 1930. ту су почели да се праве и јутани теписи и свилена тканина. Колико је ова фабрика у Оџацима била значајна вероватно најбоље сведочи чињеница да се управо ту одређивала цена кудеље за целу Европу.
Јохан Ертл је био и посланик у парламенту новоосноване Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца после Првог светског рата. Умро је 1922. године, а његов потомак Франц Ертл наставио је да успешно води посао. Фабрика јерадиласве до Другогсветскограта, а онда су јенасилно преузеле немачке и мађарске власти. Франц Ертл је остао лојалан Југославији, није подржавао нацисте, али су га ипак мучки убили партизани 1944. године.
У кругу кудељаре налазила су се два отворена базена и спортски терени који су били на располагању радницима фабрике. Снежана Лучар, директорка Техничке школе која се налази у Ертловој вили – испричала нам је како се сећа да су се мештани Оџака све до седамдесетих година прошлог века купали у тим базенима. Базени, спортски терени, као и сама фабрика – данас су у рушевинама. Данас се у згради налази Техничка школа. Зграда је обновљена 2004. године, а обнову је финансирало Покрајинско извршно веће Војводине.
Вила је грађена у стилу мађарске сецесије, са централном фасадом која има облик прилагођеног немачког забата по којима су биле познате немачке досељеничке куће. Фасада има комбинацију окержутог дела који је класично омалан, и каменог, доњег дела, који је урађен од сивог камена, али је омалан у белу боју. Такође, изнад прозора налази се иста оплата беле боје са каменом подлогом. Занимљиво је да је фасада асиметрична, односно, лево и десно од централног забата налазе се различита архитектонска решења, а на десној страни налази се металом обложен метални торањ, који је такође типичан за стил мађарске сецисије.
Вила је у одличном стању, али није отворена за посетиоце, осим посетилаца техничке школе.
