Дворци Србије
Хотел Москва
Београд
Хотел Москва, изграђен 1906. године, један је од најстаријих хотела у Београду, али и у целој Србији. Осим што је хотел, зграда хотела Москва је једна од најпрепознатљивијих грађевина у Београду, вредан споменик архитектуре и као таква је под заштитом Владе.
Хотел Москва се налази на Теразијама, у срцу центра Београда. Налази се на раскрсници три улице: Теразијске, Призренске и Балканске. Са његове локације на врху Теразијског трга пружа се фантастичан поглед на Нови Београд, преко реке Саве. Поред осталих пословних објеката у околини, преко пута Призренске и Теразија налазе се још два хотела Балкан и Касина. У близини су и палата Албанија и Теразијска чесма, изграђена 1860. године.
Гостионица „Велика Србија“ налазила се некада на земљишту које тренутно заузима хотел. Изградња хотела „Москва“ почела је 1906. године и он је отворио своја врата 16. јануара 1908. године. Значај који је имао у то време говори и по томе што га је отворио краљ Србије Петар I Карађорђевић. Изграђен је руским капиталом, отуда и име. Убрзо након отварања постао је седиште Олимпијског комитета Србије и Клуба новинара и књижевника.
Године 1923. хотел преузима Поштанска штедионица, а он је 1938. године пребачен на Народну банку Југославије. Током Другог светског рата, хотел је 1941. године био седиште Гестапоа, који су га трансформисали у своје седиште, и преименован је у Велика Србија, што је првобитно име хотела. Штаб је имао сопствени генератор струје и чесме и био је један од последњих објеката ослобођених на крају рата. Током немачког повлачења 1944. године, опљачкане су оригиналне слике великих мајстора, златни и сребрни прибор који је припадао хотелу.
У послератном периоду постао је омиљено место културне елите. Добитник Нобелове награде за књижевност Иво Андрић имао је свој сто у ресторану, а чест гост био је и песник Васко Попа.
Директор Српског бродарског друштва Светозар Вукадиновић, који је био власник гостионице Велика Србија на Теразијама, отпутовао је у Русију, у којој је раније био емигрант, да нађе осигуравајуће друштво које ће на његовом имању изградити велелепно здање. Главни директор друштва Росија (Россия) Роман Иванович Поицл је пристао на Вукадиновићеву идеју. Конкурс за зграду осигуравајућег друштва Росија био је расписан октобра 1904. године. Прву награду на конкурсу добио је загребачки архитекта Виктор Ковачић, док је Јован Илкић добио другу награду. Ипак, дирекција осигуравајућег друштва Росија одлучила се за Илкићев пројекат.
Хотел је пројектовао архитекта Јован Илкић са групом архитеката из Русије, у стилу сецесије, веома ризичном за то време, дајући Београду модерно лице током трансформације која се догодила почетком 20. века. Најимпресивнија карактеристика, чак и на први поглед, је глатка, сјајна фасада направљена од керамичких мозаика. Првобитно је имао 36 соба, али након много реновирања тренутно има 132 собе (од којих је 40 дуплекс) и 6 апартмана. Зграда је грађена тако да помало подражава елементе руске архитектуре, што историјске, што модерне.
Оцењивачки суд који је требао да надзире рад чинило је шест архитеката: два из Русије, два из Аустроугарске и два из Краљевине Србије, на тај начин демонстрирајући еквилибријум у тежњама као европској и руској архитектури. Површина спољашњих зидова од првог спрата до крова обложена је жућкастим плочицама а украшена орнаментима зелене боје. Керамичка облога је донета из Печуја, из фабрике Жолнаи у којој се и данас чувају калупи помоћу којих је изливена. На тај начин се Хотел Москва наслања стилски на мађарску сецесију преко Саве и Дунава, најизраженију у Суботици.
Хотел Москву су посетиле познате личности као што су српски генерали Живојин Мишић и Петар Бојовић, проналазач Михаил Калашњиков, научник Алберт Ајнштајн, спортисти Анатолиј Карпов, Гари Каспаров и Карл Луис, глумци као што су Роберт Де Ниро, Кирк Даглас , Мила Јововић, Џек Николсон и Мајкл Даглас, филмски редитељи као што су Алфред Хичкок, Роман Полански и Милош Трен политичари као што су Никола Пашић, Раџив Ганди, Јасер Арафат, Индира Ганди, Моамер ел Гадафи, Леонид Брежњев и Ричард Никсон, певачи и тенори као што су Лучано Павароти, Ив Монтан, Реј Чарлс и Боб Гелдоф, писци као што су Максим Горки, Орсон Велс, Ребека Вест, Жан-Пол Сартр, између многих других. Портрети познатих гостију могу се видети у хотелским ходницима.
