Дворци Србије
Хрватски дом
Рума
Можда и најлепша, а свакако најинтригантнија зграда у Руми, и дефинитивно она која је понос и дика Румљана у архитектонском смислу, јесте зграда Хрватског дома, подигнута 1912. у јеку националних заноса и стила сецесије. Многи ову зграду необичне лепоте називају “румски драгуљ помућеног сјаја”, јер је сваке године бивала све руиниранија. Сама идеја о оснутку ове зграде дошла је од групе Румљана окупљених у организацију “Хрватски сокол”, 1905. године. Како је то била фискултурна организација, какве су широм словенског света ницале тих година, Хрвати из Руме су желели да све своје спортске секције сакупе под истим кровом и “тјеловјежбају”. Такође, ова зграда је требала да послужи као отпор германизацији и мађаризацији Хрвата. Зграда је подизана добровољним прилозима грађана из Руме, али и Хрвата из целе Хрватске и Славоније.
Краљевски судбени стол у Осијеку је 1909. године, 4 године после инцијативе Румљана, донео закључак да наследници грофова Пејачевића из Руме требају продати некретнине на тој локацији, као део “узгредног улошка Племићког одбора Рума скупини купаца”. У фебруару 1910. су грађани ушли у посед плаца, па је градња могла почети. Већ 1912.је зграда завршена. Кажу да су Хрвати намерно изабрали локацију баш у “швапском крају” да би се избегла гетоизација Руме на српски, немачки и швапски део. Неки други извори наводе жељу Хрвата а похрвате Немце, што је процес који се у Краљевини Хрватској-Славонији добио на убрзању после Хрватско-угарске нагодбе и који је нарочито био изражен у Срему и Славонији, где су постојали сукоби Хрвата и Немаца у оквиру католичких цркава.
Претпоставља се да је пројекат за изградњу здања израдио Осјечанин Виктор Аскман (Владоје Аксмановић 1878-1946), пројектант зграде старе Румске гимназије, данашње зграде ОШ „Душан Јерковић”, која је завршена негде у исто време. Зграда је пројектована као угаона грађевина, са два приземна крака, са улазом масивном централном спратном делу. Подигнута је у стилу сецесије и историзма и припада периоду Југесндстила. Дубока пластичност фасаде са хербалним мотивима, овални витражни прозори, ковано гвожђе, скулптуре „Деде и унука” и специфичан кров централног дела зграде дају овом здању упечатљивост и оригиналност. Изгледа да је до ангажовања Аксмана дошло прилично случајно, будући да се претпоставља да је пројекат Хрватског дома првотно био предвиђен за Осијечко казалиште 1906. године, али је Град Осијек одустао од овог пројекта. Тада је, када је чуо да је Аксман већ завршио пројекат, један Румљанин из породице Бенчић, који је тада радио у Осијеку, довео Аксмана да се овај пројекат експресно доврши у Руми.
Изградња је трајала до 1912. године и стајала је тадашњих 75.000 аустријских круна, а главни извођач радова био је извесни Звонимир Ербежник. Остало је забележено да је на отварању дома Милица Николајевић, најстарија кћи адвоката др Милоша Николајевића, рецитовала песму Јована Јовановића Змаја „Деда и унук” по чијим су мотивима и урађене скулптуре на фасади, да би означавале предају народне културе млађим нараштајима.
Нажалост, одмах после завршетка зграде избија Први светски рат, те се Хрватски дом претвара у лазарет, односно војну болницу. Занимљиво је да се у њој лечио и Јосип Броз, цуксфирер 25. Ландштурм регименте, која се цела опорављала у Руми од губитака на Церу и Колубари.
Од 1920. се згради враћа првобитна намена, а Румљани-Хрвати су овде лоцирали сва своја културна и спортска друштва: Хрватски сокол, Хрватска читаоница, Хрватска ратарска читаоница, Хрватска сељачка задруга (формални власник од 1924.) и ХПД Јединство и организовали свечаности. И данас је препознатљива њена бордонаранџаста боја фасаде и кров у облику петостране лучне куполе, али је у међувремену дошло до неких измена. Наиме, у свом оригиналном облику прочеље је чинио троделни отворени трем кога су придржавала два снажна стуба, али је трем доцније зазидан. Изнад овог дела налази се данас полукружни прозор, али је раније била упечатљива фигура сокола раширених крила, симбол Хрватског сокола, што се може видети са старих форографија и разгледница, али је она нажалост уклоњена. Хрватска сељачка задруга је формално остала власник до 28. септембра 1958. а у њој је до тада постојала и кафана коју је држало преименовано Хрватско културно просветно друштво “Матија Губец”, али је СФРЈ тражила национализацију објекта, да би га претворила у Дом ЈНА, што се и десило, иако је овај предлог једногласно одбијен први пут 1948. године. Последњи управници Хрватског дома били су Миша и Ђура Кун.
Зграда је у време док је била Дом ЈНА, била центар за свечаности војске, али и прославе матурских вечери румских средњих школа. Њен ентеријер је драстично мењан у складу са новом наменом, што је уништило аутентичност. Такође, никада није реконструисана, а после напуштања здања од стране Војске Југославије (Србије и Црне Горе) као наследница, зграда је девастирана и споља, као и у оближњој Митровици.
Међутим, Општина Рума је у 2020. постала власник здања тако што је откупила зграду за 40 милиона динара на пет годишњних рата и спрема темељну реконструкцију Хрватског дома. План је да се у првој фази рестаурира спољашњост, фасада, скулптуре на фасади и витражи са прозорима, а да у следећој фази буде санирана и унутрашњост, да би се за пар година зграда предала некој од културних институција града, слично као и Дворац Еђшег у Новом Саду. Реконструкција почиње 2021. са годину дана закашњења, које је условљено коронавирусном пандемијом и закључавањем, које је померило почетак радова са 2020. године. Целокупан пројекат је урађен а средства у буџету Општине су издвојена за 2021. годину.
Објекат није отворен за посетиоце!
У међувремену, током првог дела 2022. године, кренули су радови на обнови Хрватског дома, и он је добио оригиналну, препознатљиву црвенонаранџасту боју, коју је поносно носио од свог оснутка. Фасада је темељно реновирана, као и унутрашњост Дома.
