Дворци Србије
Дворац Ингус
Хајдуково
Дворац Ингус у Хајдукову између Суботице и Хоргоша, налази се на самом крају села, поред железничке пруге. Дворац је евидентирано културно добро, а изградила га је јеврејска виноградарска породица Ингус, тачније Липот и Јустина након Првог Светског Рата између 1918. и 1920. године. Грађен је у стилу сецесије са елементима ране модерне, што је типично за прелаз из времена сецесије које је владало до 1918, и модерне која се помаљала на хоризонту, а пуни замах ће достићи између два светска рата. Грађен је од цигле и камена, а фасаде су некада биле глатко малтерисане. Данас су отпале и види се само зид од цигала окер-наранџасте боје, тј. од ћерпича, непечене опеке направљене од блата и сушене на сунцу. Овај материјал је традиционалан за Војводину, али није трајан ако се не одржава.
Свака фасада је посебно осмишљена, будући да је дворац пројектован као слободностојећи објекат. Има истурену бочну кулу-осматрачницу која је припојена уз зграду, што представља његов «заштитни знак». Међутим, занимљиво је решење да је кула окренута према дубини парка. Тешко га је сагледати од бујне вегетације парка која је у међувремену, у потпуном нереду и немару, остављена да расте и прекрива објекат. Предња фасада садржи доминантни трем са степеништем. Два централна стуба су у псеудо-дорском стилу, док су сопољашња два од цигала и квадратног облика. Степенишни трем се ослања на стубове различитог стила, који су повезани полууглачаним забатним зидом. Један од зидова фасаде према парку (задње фасаде) је полуобао са квази-кибицфенстером.
Кров на дворцу је почео да се урушава и прети колапс целог објекта. Такође, почео је да се урушава и трем. Огуљени зидови у унутрашњости објекта говоре нам да је имао светлозелене унутрашње зидове. Многи су прозори полупани а паркет се распада.
Унутар дворишта и данас се налази леп парк, а Ингуси су у дворишту имали и своју синагогу, да не би морали ићи до Суботице. Од ње, која је такође грађена окер-наранџастим циглама, остали су само зидови будући да се кров урушио и нема га, а унутрашњост је похарана. Објекту је потребна хитна рестаурација.
Липот и Јустина су у пролеће 1944. године завршили у логору Аушвиц одакле се нису вратили. Александар Шандор, син Липота и Јустине, преживео је рат и био је у Суботици до 1958. године. Данас се у једном помоћном објекту налази «Сунцокрет д.о.о.» односно управа компаније.
