Фасада је веома богато декорисана, а декорације се могу пронаћи у изворима из Византије, Српског царства, готике, те ране ренесансе. Нарочито је јак венецијански (млетачки) утицај, те су стога Београђани за палату имали надимак «Венецијанска палата», интуитивно схвативши порекло елемената на фасади. Првобитно је основа Капета-Мишиног здања била симетрична, са два посебна дела одвојена вестибулом, а нарочито је упечатљиво «византијско» контрастирање златножуте боје равних површина и теракоте прозорских оквира и детаља, чиме се постиже ефекат са византијских цркава. Фасада је симетрична и има средишњи ризалит који је нешто виши, и бочне ризалите који су нешто нижи. Интересантна је и осматрачница на централном делу, која је служила за алармирање у случају пожара уз помоћ трубе. Прозори, односно бифоре на средишњем ризалиту су пројектовани по угледу на полукружни, сегментни венецијански лук. Занимљиво је да сена фасади налази један од ретких сачуваних грбова Кнежевине Србије.

Финални је изглед зграда добила 1905, проширењем здања због повећаних потреба Београдског универзитета. Оштећена је у Српско-турском рату 1862, а понајвише у Првом Светком рату, те је обнављана од 1919. до 1921. Године 1946. била је међу првим објектима који су стављени под заштиту државе.