У сред Шумадије, без икаквог објашњења или најаве, путник наилази на велики дворац који зврји напуштен и пропада. Осим натписа „Карађорђев дом“, ништа нам не говори шта је ова велелепна зграда и зашто је настала. А дворац под именом „Карађорђев дом“ у Рачи саграђен је за смештај напуштене деце и сирочади из Дунавске бановине; новоосноване бановине која је обухватала Војводину и Северну Србију. Изградња је омогућена донацијама краљице Марије и богатих грађана Раче. Пројектовао га је архитекта Душан Мичевић, а грађен је од 1929. до 1933. Својом разуђеношћу и лепотом се својевремено убрајала у лепше и репрезентативне објекте у Краљевини Југославији. На фасади му стоји нешто другачији назив: «Дом Карађорђа», у генитиву.
Зграда је карактеристична по еклектичном стилу са елементима неоренесансе и сецесије видљивим на балконима, оквирима прозора и главном гвозденом порталу. Четвртасте основе, зграда има четири угаоне куле висине 17 м; ова висина достиже 19 м на нивоу централне пројекције главне фасаде. Цела грађевина, укључујући куле, крунисана је назубљеним зидинама које подсећају на средњовековне грађевине. У приземљу су били кухиња, трпезарија, тоалети, вешерај и радионица за одржавање. На спратовима су биле спаваће собе, учионице и канцеларије. Првобитно је фасада била офарбана у окер боју; данас је обојен зеленом бојом која отпада с фасаде и већ је избледела. Десно од главне капије 1998. године, постављена је бронзана спомен-плоча у знак обележавања годишњице пробоја Солунског фронта 1918. године.
После Другог светског рата у њој је била смештена Основна школа „Карађорђе“, да би од 1999. године имала функцију колективног центра за смештај привремено расељених са Косова и Метохије. Данас је напуштена и дерутна. Многа су прозорска окна поломљена.
Званично је забрањено ући у објекат, али су нека од врата поломљена, па је практично то могуће урадити (у неке његове делове), иако је објекат закључан.