Дворац је зидан као слободно стојећи спратни објекат који се налази на узвисини изнад Киђоша. Зграда је конципирана у духу позног барока као компактан спратни објекат правоугаоне основе, са наглашеним централним ризалитом у коме је смештен репрезентативни улаз са алтаном у приземљу. Кордонски и поткровни венац хоризонтално деле спрат и приземље, а пета фасада је наглашена троугаоним ризалитом и посебним кровиштем централног ризалита (овај део је накнадно порушен). Донедавно су се на острвцету на Киђошу могли видети остаци старијег дворца који је подигнут пре Ковачевог, а сада се виде само трагови зарушеног камења. Господар овог дворца је сазидао и један мањи дворац, 1836. године, и он је сачуван, у непорсредној близини постојећег, а у њему се донедавно налазила сеоска библиотека.

У документима је забележено да је власник имао замисао да створи један раскошан властелински замак који ће бити надалеко чувен и познат, и који ће посећивати не само властела него и угледни политички и културни посленици, што се кроз његову историју и догађало, као што каже један савременик, «то је требала бити нека врста племићког гнезда». Зграда је зидана у маниру позног барока, готово на прелазу према цопфу. Његова унутрашњост је била раскошна, имала је велику библиотеку, уметничка дела на разним језицима, географске карте, портрете и слично. Овде је Ковач организовао лов са преко 300 хајкача-кметова и 10 кола, по северу Бачке и Барањи, где је имао своје имање. Дворац су посећивали калочки надбискуп Петар Клобушицки, грофови Радвањи, Иштван Карољ, Лајош Кошут, Ласло Ђери и многи други.