Зграда има уобичајени правоугаони облика и да би се постигла реминесценција на српске народне куће, приземље је изграђено од камена, док је спрат грађен од цигала и малтерисан, те касније офарбан у елегантно бело. Због хладноћа и врућина у овом крају, и спољни и унутрашњи зидови су дебели.

Дворац је једноспратна грађевина, а у приземљу се налази простран хол и две просторије. Монументалне степенице од камена воде на спрат, где се налази салон који има балкон, те четири собе за спавање, уобичајени манир тадашњих двораца. Испред дворца простирало се мало двориште и засвођена капија.

Како је обично био обичај да се сви људи крећу за крунисаним главама, тако је и у Србији у периоду власти Кнеза Александра Карађорђевића, од 1842. до 1858. године, Брестовачка Бања постала монденско средиште Србије, будући да су за кнезом дошли и припадници владајуће породице, те остали који су желели бити с њима у друштву – поглавито угледне личности и богаташи.

Кнез Александар волео је да проводи лето купајући се, одмарајући и у шетњама и лову на дивљач. Одмах после дворца, кнез је дао саградити неколико пратећих зграда одмах око дворца, а то су пре свега били „Ађутантски конак” и „Видиковац”, који данас не постоје. Такође, још је једно здање нестало: велика поплава почетком 20. века уништила је велико двоспратно здање познато под именом „Конаци кнегиње Љубице”.