Конак кнегиње Љубице је конак и музеј у Београду у улици Кнеза Симе Марковића. Конак кнегиње Љубице налази се на углу улица Кнеза Симе Марковића и Краља Петра, у једном од најстаријих делова града Београда. Грађена између 1829. и 1830. године, репрезентативан је пример грађанске архитектуре прве половине 19. века у Београду, и пример је балканског стила и како је Београд изгледао пре 200 година. Саграђена је у периоду од 1829. до 1830. године по нацрту архитекте Хаџи Николе Живковића, зачетника архитектуре нове Србије, у српско-балканском стилу, да служи као званична резиденција кнеза Милоша Обреновића и његове породице. .

Распоред резиденције је правоугаоног облика. Издиже се на три нивоа: сутерен, приземље и спрат. Подрум је прекривен сводовима; приземље и спрат су зидани традиционалном циглом и зиданим зидовима са дрвеним оквиром испуњеним циглом. Четвороводни кров је црепом и доминира осмоугаона купола и осам димњака. Приземље и спрат имају централни ходник око којег су распоређене остале просторије, по традиционалном оријенталном концепту који је еволуирао из затворених унутрашњих дворишта. На оба спрата налази се по једна „диванхана“, односно соба украшена софом која је служила као трпезарија или просторија за пријем „за диван“, односно разговор. Онај у приземљу је одвојен од осталог простора са два степеника и оивичен дрвеним стубовима повезаним парапетима; поред ње су широке степенице које воде у башту. Диванхана на спрату, окренута ка улици, је интимнија.