На Опленцу се налазе две виле, једна за одмор краљице, а друга за одмор краља. Обе су подигнуте за потребе краљевске породице Карађорђевић.
Краљ Петар је, што је занимљиво, септембра 1914. године, у јеку Првог светског рата, изабрао место између Малог и Великог Опленца за локацију своје виле. За разлику од «Петрове куће» где је обитавао и у коју се уселио «ван плана», будући да је она пројектована за раднике и свештеника, ова вила је требала бити прављена управо за краља.
Вила је гађена је по пројекту архитекте Александра Јанковића. Србија је, уласком Бугарске у рат, морала у евакуацију, те су 1915. године радови на вили прекинути и замрзнути, чекајући боље дане и слободу. Настављени су после ослобођења, а за све то време је краљ био у Петровој кући, да би умро 1921., не дочекавши саграђену вилу коју је толико чекао. Вила је завршена 1923. године.
Тераса на источној страни виле је накнадно подигнута, 1925. године. Вила је складно пројектована, има сутерен (подрум) и поткровље (мансарду) и служила је као радни и животни простор који се добро уклапа у приватни простор који користи краљевска породица. Унутрашњост је била украшена уметничким сликама (према попису из 1930. било је чак 114 слика) , као и три бисте. Слике су се налазиле у холу, краљевој канцеларији, краљичиној соби и у поткровљу. Поред слика било је сјајних комада намештаја, две полице за књиге у салону, а у краљевој канцеларији издвајао се резбарени сто са фиокама, украшеним прибором за писање, стоном лампом, кожном столицом и двема полицама за књиге од дрвета лимуна.
Након Другог светског рата је одузета Карађорђевићима и још није враћена, те је и даље у надлежности Владе Републике Србије, иако у њој повремено одседа и породица Његовог височанства престолонаследника Александра. У Краљевој вили је од повратка у домовину до своје смрти живео популарни принц Томислав Карађорђевић (1928-2000).