Први Карађорђевић који је решио да се у градитељском смислу врати у домовину свог јуначког претка Карађорђа, на Опленац, био је Петар I. Његову кућу, због краљевог једноставног карактера, често називају и просто „Петрова кућа“. Занимљиво је да је краљ постао њен становник сасвим – случајно.

Наиме, када су започели радови на изградњи Опленачке цркве, западно од ње, сазидана је црквена кућа, намењена пароху цркве. Зидана је по пројекту Косте Ј. Јовановића 1910. године, као привремена зграда, али јој је судбина наменила трајну намену.  Кућа је имала шест просторија, у којима је требало да станују градитељи цркве, као и парох, те је грађена сврховито: испод зграде урађен је подрум за смештај алата и грађевинског материјала. Међутим, појавио се неочекивани гост: у њу се, пре свих, уселио краљ Петар, да би могао да надгледа како теку радови на његовој омиљеној цркви. Стога је и прозвана «Петрова кућа». Стари краљ је седео у својој столици испред куће и вредно бележио све шта је рађено. Петар I је ту имао и свој радни кабинет, а у лепо опремљеном салону примао је госте. Иначе је волео да борави у овој кући и уживао је у лепом погледу, који се одатле пружа на задужбину и цео крај.

Боравио је ту до 1915. када је наступила евакуација Србије (Бугарска ступа у рат на страни Централних сила), а тада се краљ повлачи преко Албаније. Краљ се вратио 1918. године и боравио у њој до своје смрти 1921. године. После тога, кућа постаје дом дирекције задужбинског имања, а почев од 1935. је Краљевски музеј венаца, поклона и реликвија, што је била збирка која се током годинама увећавала. У њој су били изложени многобројни венци положени на одар краља Петра I, као и краља Александра I, после марсељског атентата 1934. Неки од ових венаца израђени су од чистог злата, сребра, бронзе и других вредних материјала, те је збирка била веома вредна.