Име и архитектура здања потичу из немачког језика, из Беча, будући да је краљ Александар И желео да имитира бечки Кур Салон (на немачком и француском „Салон за лечење“). Занимљиво да је за разлику од бечког, где је у почетку било дозвољено само лечење и пијење лековите воде, Кур Салон у Бањи Ковиљачи био од свог отварања предодређен за забаву. Зграда се састоји од свечане сале – плесне дворане са 450 места, ресторан сале са 220 места, пансион сале са 150 места, два овална и два округла салона, две летње терасе и пространи паркинг. Пројектовали су га архитекте Драгослав Ђорђевић и руски брачни пар Никола и Олга Краснов, док је за ентеријер био задужен Милан Минић, архитекта и сликар. Све до Другог светског рата био је омиљено место боравка краљевске породице Карађорђевић, због чега је Ковиљача и добила епитет „краљевска бања“. Краснов је познат по томе да је пројектовао много палата у Београду, па и палату Владе Србије, и познат је по свом еклектичном стилу који је, као “Бели Рус” донео из Руског Царства.

Испред салона налази се и пространи парк, са бистама двају краљева, Петра I и Александра I Карађорђевића. Стваран је по угледу на западноевропске и простире се на површини од 40 ха, а по величини представља други парк у Србији. Смештен у подножју шуме граба, цера и букве, бањски парк још од почетка 20. века мами своји изгледом и лепотом, а сам центар овог музеја природе на отвореном чини грандиозна фонтана, која је у новијој историји заменила првобитно нешто мањи водоскок. Преко осамдесет врста дрвећа, прекрасни цветни аранжмани попут оних у летњим резиденцијама краљева и простране травнате површине чине шетњу у овом парку посебном и несвакидашњом. Амбијенту доприносе и очуване предратне виле Далмација и Херцеговина, као и здање купатила Краља Петра И који буде носталгију код посетитеља.