Дословно усред Срема, на пола пута између Сремске Митровице и Руме, налази се летњиковац Вишњевац. Иако се званично налази у митровачкој општини и води као део атара Великих Радинаца, много је лакше до њега доћи из села Ерем (највероватније од мађарског Érem, у преводу „медаља”), које је иначе и најмање село у Срему, састоји се од свега неколико улица.
До Вишњевца се долази колским путем, и то искључиво ако је време суво, па и онда веома тешко. Власти нису направиле чак ни асфалтни пут до овог драгоценог објекта. После два километра вожње или шетње од Ерема, долази се до импозантног објекта који је градио чувени сремски гроф Одескалки, пореклом Италијан, а који је своје најдрагоценије поседе имао у западном Срему, пре свега у Илоку и Ердевику, где је имао и дворце и винограде, а направио је и прву винарију у Ердевику 1826. године. Сам летњиковац је саграђен 1903. по пројекту славног чешког архитекте Хермана Болеа за Балтазара и Ливија Одескалкија.
Грађевина има особине кућа зиданих на пољским имањима која су служила за боравке током лета, далеко од вреве града, и за лов. Занимљиво је да је гроф Котек користио Вишњевац као ловачку кућу, те се неке карактеристике пољске виле развијају складно овој намени. Вила је приземна и има дугачке надстрешнице са ниским кровиштем. Оно што се одмах примети јесте то да је у градњи коришћено много дрвета које је резбарено тако да садржи назнаке сецесије, која се види и у другим орнаментима. Најимпресивнији део јесте портик, који је слободан за улаз. Херман Боле је био следбеник Виола ле Дика, и ослањао се на неке елементе црквене традиције будући да се истовремено бавио и реконструкцијом сремских цркава, као оних у Руми и Гргетегу.
Занимљиво је да Одескалки овде нису боравили превише времена, већ су се бавили изнајмљивањем виле, најчешће породици Фајфер из Руме, која је овде држала ергелу од једанаест пунокрвних арапских коња. Само село Ерем је настало од бироша (радника) који су радили у летњиковцу. Међутим, моћна породица Одескалки је потпуно пропала крајем аустроугарске владавине, иако је својевремено држала цео западни Срем. Они су због дугова морали да продају кућу Загребачкој банци, која је даље продаје другим власницима, од којих се устаљује породица Ковачевић из Великих Радинаца, као власник од 1927. године, а коју наслеђује породица Бајић из Руме 1945.
Здање од 800 квадратних метара враћено је породици Ковачевић, која нема новца за реконструкцију, а одржавање виле је минимално, будући да један власник борави у њој само кратак период током лета, док је други у Аустралији. На фасади су јасно уочљиве рупе од метака након борби у Другом светском рату, а базен је препуштен пропадању. Имање има леп воћњак, као и ђерам. Додатном пропадању од национализације 1947. до реституције 1952. власти су у самом дворцу држале овце, што је у великој мери уништило објекат.
Дворац је у лошем стању данас, нема струју, ни воду, као ни приступни тврди пут. Неопходна му је опсежна обнова.
Летињиковац није отворен за посетиоце!
Недавно је на сајту 4zida.rs освануо оглас да се Летњиковац Вишњeвац продаје, и да су се свих 5 власника сагласили да га продају по цени од 800.000 евра, да би био обновљен у својој величини и сјају. Притом, власници су цитирали наш сајт као референтан за историју објекта.