Милошев конак представља право архитектонско благо Шумадије, будући да је то кућа која је била типична за овај крај пре 200 година – брвнара «осаћанка», подигнута на стрмини. Градитељево име је остало непознато, а у питању је дводелна брвнара која се састоји од „куће” тј. огњишта, собе са зиданом пећи, подрума испод собе и доксатом (покривеном терасом-тремом) уз њу. Класично распоређени, у дворишту се налазе шумадијски сеоски објекти који спадају у помоћну архитектуру, наравно, сви од дрвета као најближег грађевинског материјала: вајат (дрвена кућица без прозора која служи као екстерна остава), чардак, пушница и амбар. Четвороводни стрми кров био је од дрвета, са високим димњаком и великом стрехом, покривен дрвеним дашчицима – типичном шиндром. Једна спаваоница сачувала је аутентичну атмосферу, камин са делом намештаја и уграђена каљевом пећи.