Палата Анкер није добила име по презимену власника, како је то чест случај, већ по осигуравајућем друштву коме је припадала. Наиме, ова велелепна зграда, саграђена 1899. године током fin-de-siècle периода, када је долазило до преплитања стилова и динамичних идеја у архитектури. Пројектант зграде је био Милан Антоновић, а финансијер, као што је речено, Осигуравајуће друштво Анкер.

Архитектура fin-de-siècle периода се одликује академизмом са слободним комбиновањем елемената, својеврсним дахом еклектицизма, те је Антоновић постигао највише играјући се елементима којима је добио динамику, а није изгубио монументалност грађевине. Зграда је зидана класичним материјалом, опеком и кречним малтером. Дах византијске, односно српске средњовековне традиције видљив је у комбинацији окер боје која доминира већим делом простора на спратовима, са теракота бојом која доминира приземљем и оквирима око прозора. Бизарно решење, али решење које даје додатну динамику је то што су два крајња прозора на оба спрата са обе стране здања урађена без оквира у теракота боји, што даје ефекат извесног изненађења на гледаоца.

Положај овог објекта од посебног је значаја јер са палатом „Атина“, хотелом „Москва“, кућом Алексе Крсмановића и Смедеревском банком чини део градског амбијента Теразија који се формирао крајем 19. и почетком 20. века.