Амблематско здање Врњачке бање свакако је Вила Белимарковић, данас Замак културе града, са својом фасцинантном архитектуром налик на дворце руских племића на Криму или британских аристократа.
На обронцима планине Гучево, ван централног дела Бање Ковиљаче, налази се Вила Гучево, која је сасвим погодно названа, с обзиром на чињеницу да је тада била удаљена од осталих, осим Виле Др. Петровића, која је у непосредној близини.
Високо у брду, на раскрсници која води на једну страну према спортским теренима, а на другу према читавом низу вила, налази се, на једном узвишењу, Вила Анкица.
Пре једног столећа један од највећих савезника Србије била је Велика Британија, односно Уједињено Краљевство. Један од симбола велике повезаности два ратна партнера у Првом Светском рату било је и слање медицинског особља и медицинских сестара из Британије у Србију.
Вила “Дом Вујића” заиста припада Вујићима, а налази се у једном скривеном кутку Бање Ковиљаче, практично спајајући две улице пуне вила на брду у централном делу бање. Она је саграђена 1911. године и мењала је власнике, а такође је била грађена у фазама.
Најлепша и најрепрезентативнија зграда у Бањи Ковиљачи је дефинитивно Кур Салон, а временом је ово здање постало и препознатљиви симбол града. Здање је подигнуто 1932. године, а наручилац је био сам краљ Александар И Карађорђевић, који је хтео да Србија у новој држави има бање какве су имали средњоевропски краљеви и цареви.
Вила доктора Петровића представља једну од најлепших вила ван парка у Бањи Ковиљачи. Она је саграђена за потребе угледног лекара педијатра др Михајла Петровића из Шапца.
Ако изузмемо Кур Салон, који доминира централним Бањским парком, најрепрезентативнија и најраскошнија вила Бање Ковиљаче, а истодобно и у најгорем стању, је Вила Драга.
Вила Катарина налази се на брдашцету изнад Градског парка у коме се налази Кур Салон, и једна је од најелегантнијих у Бањи Ковиљачи. Истиче се запаженим положајем на парцели и сјајним погледом на парк.
Вила под називом “Здравље” није била породична вила, будући да је превелика за те сврхе. Грађена је за потребе др Живана Јакшића, који је био први управник болнице у Лозници и лекар Управе Бање Ковиљаче.
Овај споменик културе као пример типског бањског академског градитељства, због својих архитектонских вредности, значајно је остварење у наслеђу бања Србије. Светлоокер је боје, на брду у централном делу Бање Ковиљаче, са одличним погледом на Бањски парк.
Најлепше архитектонско дело на Златибору без сумње је вила на Палисаду, која, без обзира на познати назив, није грађена за некадашњег југословенског председника.
Зграда музеја наивне и маргиналне уметности у Јагодини или краће, Музеј наиве, једна је од најимпресивнијих грађевина у Јагодини и од 1988. године је под заштитом државе као непокретно добро, односно споменик културе.
Вила Клефиш у Јагодини (у Улици Капетана Коче 35) изграђена је тридесетих година прошлог века како би служила као породична резиденција Теодору Клефишу, који је поседовао фабрику у области прехрамбене индустрије која ће касније постати Месна индустрија Јухор.
Зграда која се налази у улици Бранка Крсмановића 45 у Параћину изграђена је 1926. године за породицу инжењера Предрага Николића, суоснивача и сувласника фабрике текстила Браћа Теокаревић.
Кућа у Ул. Јована Курсуле 10 у Ћуприји је изграђена 1930-их година за др Живојина-Жику Поповића, који је тада био директор ћупријске болнице и члан градског већа.
Вила Туцовића у Ваљеву се налази на адреси Поп Лукина 15, а изграђена је 1927. године по плановима инжењера Павла Алексића за ћерку војводе Живојина Мишића Елеонору (Елу).
Доктор Коста Петровић Ракичић, познатији под именом Коста Ракица, који је промовисао развој бањског туризма у Врњачкој Бањи, дао је крајем 1890-их година саградити породичну кућу за смештај гостију бање. Кућа је постала позната као „Станови Ракичића”.
Инжењер је вили дао име „Ми-Ла“, што је и написано стилизованим нотним записом на главној фасади, због његове љубави према супрузи Мили и њеног укуса и љубави за музику и песму.
У простору Меморијалног парка „Шумарице“ у Крагујевцу, ушушкана у шуми, налази се вила која се полако урушава. У питању је „Вила Чомић“, која је у власништву града, и саграђена је после Великог рата, а сада је у јадном стању.
У сред Шумадије, без икаквог објашњења или најаве, путник наилази на велики дворац који зврји напуштен и пропада. Осим натписа „Карађорђев дом“, ништа нам не говори шта је ова велелепна зграда и зашто је настала.
Мало шумадијско село Горња Црнућа поред Горњег Милановца може се сматрати првом престоницом Кнежевине Србије за време кнеза Милоша Обреновића, током кратког периода времена.
Краљ Петар је, што је занимљиво, септембра 1914. године, у јеку Првог светског рата, изабрао место између Малог и Великог Опленца за локацију своје виле.
Вилу Караџић, изграђену 1930-их година, пројектовао је архитекта Андреј Папков, руски емигрант. Име је добио по првом власнику, Караџићу, који је био директор Народног позоришта у Нишу.
Буковик је нагло постао популаран међу туристима када су популаризоване благодети минералних топлих купки, те је кренула жустра изградња бањских објеката у оквиру Буковичке Бање.