Дворци Србије

Руски двор

Шид

Руски двор нас, као име, наводи на потенцијално двоструко погрешне асоцијације, јер нема везе са оним што данас сматрамо „Русима“, а није ни двор какав замишљамо када је у питању резиденција каквог богатог православног епископа или римокатоличког бискупа. Можда је томе свему разлог то што је у питању резиденција једног бискупа прилично необичне религиозне афилијације, а то је гркокатоличка црква. Гркокатоличка црква има православне („грчке“) обреде, а признаје врховну власт папе („католичка“), те отуд и име „гркокатоличка“ (за разлику од римокатоличке, која користи римски, латински обред).

У Срему и тадашњим краљевинама Хрватској и Славонији, а овој потоњој је Срем припадао, створена је Крижевачка бискупија, односно епархија (године 1777.) , која је окупљала Србе који су прихватили Унију, али и нове досељенике из данашње Словачке, Пољске, североисточне Мађарске и Украјине, који су себе називали „Русима“ а ми их данас познајемо као Русине. У том смислу, „Руски двор“ је заправо „Русински двор“. Зграду је даровала гркокатолицима лично Марија Терезија, ватрена поборница католичанства.

На подручју данашњег западног Срема се у 18. веку насељавају Русини у великом броју и оснива се гркокатоличка бискупија, па је бискупу потребна и резиденција. Василије Божичковић је 1780. године добио своју летњу резиденцију у облику овог здања, које је уписано данас као непокретно културно добро од великог значаја. Занимљиво је да је од 1920. до 2002. године овде био и манастир (самостан) сестара Василијанки, док је једно време овде било смештено и сиротиште и интернат. После рата се у згради Руског двора налазила музичка школа, али је она исељена повратком часних сестара, односно гркокатоличких редовница.

Двор је саграђен у барокном стилу, а димензије фасаде су 42×17 метара, док је површина двора 700 квадратних метара. Зграда је правоугаоног облика, и једноспратна је, што је типично за другу половину 18. века. У јужном тракту пројектована је и црква. Звоник је такође у тада помодном барокном стилу, а он се издваја и тиме показује намену тог дела зграде. Фасада је урађена у две нијансе окера, која је била омиљена боја Марије Терезије и која је свеприсутна у Срему, док је ограда таква да садржи нијансу румене. Иако је зграда рађена у барокном стилу, фасада није раскошно украшена, што је приближава каснијем стилу цопф, који је мешавина барока и класицизма, а који је такође био веома популаран у Аустрији. Фасада је рашчлањена кордонским венцем, а пиластри су плитки. Профилација наглашава главни улаз.

Кров је стрм и на четири воде, и његова је висина толика да је једнака висина приземља и провог спрата, збројено. Таван је стога висок читавих седам метара. Испод зграде такође се налази велики простор, будући да је епископу требало саградити три велика подрума. Постојали су планови да се у приземљу отвори луткарско позориште за децу, док се у двору данас могу наћи ретке и старе књиге из 18. века које говоре о доласку Русина на ове просторе, али и шире.

Дворац је, с обзиром на своју намену, добро очуван и отворен за посетиоце уз консултације са верским властима.

Руски двор нам је подробно представио парох Михајло Режак, који се стара о имовини цркве и вешто балансира између вртића и цркве. Објашњава нам да је Двор постао у међувремену нека врста хостела, односно пансион за смештај туриста и проводи нас кроз собе које су некада биле намењене редовницама, а данас су собе за издавање. Редовнице су се у међувремену, када их је остало само две, одселиле за самостан у Осијек. Такође, показује нам и иконостас који, иако је рађен у барокном стилу, који је био типичан за Русине, Украјинце и Србе, не само у Војводини и Аустрији, сада већ постаје зрео за реконструкцију, будући да му недостају делови орнамената. Цела црква има доминантно православне елементе, али и покоји римокатолички, што је и у основи еклектичне гркокатоличке вере.

Wikipedia/Vanilica