У тестаменту из 1855. године Ђорђе, прозван „српски муза и меценат“ за живота, завештао је ово имање својој нећакињи Катарини која га је донела као мираз породици Шулпе (Schulpe) удалом за Емила Шулпеа. У то време дворац је имао богату библиотеку од 3.000 дела, важну збирку мајсенског порцулана, предмета од сребра и бронзе, антикног намештаја, ловачких портрета и старог ватреног оружја. Наследницa Катарине и Емила Шулпеа била је Вилхемина Шулпе, која је удајом за Андора Талијана дворац донела у мираз породици Талијан, који су поседовали још два дворца у Турској Кањижи. Једну зграду саградио је Андор Талијан, а другу барон Федор Феилић 1856. године, да би касније обе зграде припале Бели Талијану.

Сва покретна имовина дворца нестала је током Другог светског рата; у згради се сада налазе судска и управна зграда општине, као и катастар Нови Кнежевац. Приликом адаптације објекта за административне службе дворац је изгубио аутентичност. Дворац Сервијски-Шулпе се сматра једним од најстаријих, највећих и најлуксузнијих у Војводини. По свом архитектонском стилу карактеристичан је за касни барок. Зграда, која има издужени правоугаони тлоцрт, састоји се од приземља и првог спрата, али се доима монументално. Главна фасада има централни ризалит са кровом „а ла мансарда“, балконом на спрату и поткровљем изнад венца крова који на рељефу носи грбове Сервијског. Ограда је од кованог гвожђа. Профилисани гипсани украси красе прозоре; сви ови украси карактеристични су за касни барок са елементима неокласичне архитектуре који долази, тако да можемо и овде рећи да зграда има елементе цопф архитектуре. Фасада дворишта пројектована је симетрично, са великим отвореним портиком у приземљу и двоструким прозорима на спрату. Због много прозора у правилном ритму, зграда делује прозрачно.

Конзерваторски радови на згради изведени су 1976. године. Зграда је у солидном стању, али јој је ипак неопходна рестаурација.