Дворци Србије
Зграда старог начелства
Врање
Док се у западној Европи стварала сецесија са дубоким погледом у прошлост, као што је Средњи век или готика, у Србији је настајао паралелни стил који је такође уводио китњастост, и био погледом усмерен у Средњи век, и реминсценцијама на српску прошлост, богату архитектуром и минуциозним детаљима украшавао нове зграде. У Београду је најпознатији архитекта овог новог стила био Коруновић, али је заједно са њим у обликовању «српске сецесије» учествовао и Петар Поповић, који је пројектовао ово здање.
Зграда старог начелства у Врању се налази у улици Пети конгрес бр. 1. Зграда Старог начелства је подигнута 1908. године, за потребе администрације Окружног начелства и данас зграда представља културно добро од великог значаја. А како и не би, када је апсолутно најлепша у Врању и поседује све особине свог стила у највећој мери, са упечатљивом црвено-златном фасадом, као код каквог манастира моравске школе.
Уколико послушамо стручно мишљење, добијамо следеће. Зграда Начелства се састоји из сутерена, приземља и спрата и грађена је као објекат са асиметричном основом, у односу на њено угаоно решење. Условљена положајем на углу улица, зграда поседује асиметричну основу. Монументални угаони ризалит је посебно наглашен, ту је и издигнути главни улаз, заједно са бочним трактовима (различитих основа и димензија условљених обликом парцеле).
Зграда је академски компонована. Декоративна обрада фасаде подражава византијски стил грађења. Доминантни мотиви су преузети из моравске школе (полихромна обрада постигнута наизменичним смењивањем трака у малтеру и редова фасадних опека, розете, лучни отвори, рељефне траке од теракоте, преплети, полуколонете, венци).
Унутрашњост је функционално решена. У средишњем делу објекта се налази улазни хол са монументалним степеништем, које води до свечане сале на спрату и из кога полазе ходници за бочне трактове, где су смештене канцеларије. Обрада ентеријера која је инспирисана српским средњим веком је најбогатија у свечаној сали, улазном холу и на декоративним парапетима степенишне ограде хола – штуко декорација, профилација, полихромија, плафонске површине са украсним бордурама и секо-сцене Паје Јовановића и Уроша Предића са темама из националне историје, чиме се употпуњује национални стил и «ривајвл» средњовековне историје Срба на овим просторима, после одласка Османлија, што је и био циљ архитекте.
Конзерваторски радови на објекту су рађени 1997. године. У зграду је дозвољен улаз. Тренутно је у њој бирократски центар Пчињског округа. Без видљивих оштећења, у добром стању.
