Дворци Србије
Тонкићева палата
Лесковац
Једна од савременијих грађевина у Лесковцу која носи име „Тонкићева палата“ сведочи нам о „златном добу“ Лесковца, пре уништења које ће доћи седам година касније. Ова монументална зграда, коју су Лесковчани, због малог броја зграда које су имале спратове, звали „палатом“, заправо није палата у ужем смислу те речи. Саграђена је 1937. и носи елементе арт-декоа и неокласицизма. Грађевина је под заштитом и има статус споменика културе, под називом Зграда хотела „Дубочица“.
Човек који ју је изградио био је инвеститор Милан Поповић-Тонкић, а сама зграда саграђена је на месту старије породичне куће Антонија Тонке Поповића, Милановог оца. Поповић-Тонкић је имао намеру да направи зграду мешовите стамбено-пословне намене. Зграду је замислио као троспратницу, која ће у доњем делу имати пословне објекте а у горњим деловима станове. Палату је пројектовао београдски пројектантски атеље Манојловић-Азриел (Милош Манојловић и Исак Азриел). Имала је и лифт, што је за 1937. и Лесковац био велики луксуз.
Носећи конструктивни елементи су изграђени од бетона, а стилови варирају по спратовима. Наиме, пословно приземље је ниско, скромно, изведено и у стилу умерене академске камене рустике. Изнад приземља уздиже се богато обрађена средња, перфорирана зона платна. Прочеље је у стилу монументалног академског класицизма, са елементима паладијанске архитектонске естетике. Главни мотив ове композиције је заобљени угаони тракт разуђеног подужног волумена. Најупечатљивији сегмент декоративног система представљају прислоњени стубови, популаран мотив у архитектури еклектицизма. Арт-деко елементи су видљиви у прочишћеним линијама фасаде. Тонкићева палата је била оштећена у савезничком бомбардовању Лесковца 1944. године. Након рата је обновљена, спратови су преуређени у собе, а приземље у јединствен простор за угоститељство, и у њој се налазио Хотел Дубочица, а многи Лесковчани и данас је зову овим именом. Што се тиче њеног садашњег стања, нека прозорска окна су разбијена. У приземљу је продавница спортске опреме, а на спратовима су станови. Камен фасаде је временом добио жуто-сиву боју.
Улаз у зграду је делимично дозвољен, због њене мултифункционалности.
