Помало нејасно, овај дворац носи два презимена, која су очигледно варијација истог имена.На неких 5км од Дунава, на путу од Сонте ка Оџацима, налази се, као у некој шикари достојној Индијане Џоунса, напуштено добро велепоседника Мора Вендла, који је био мађарски Јеврејин. До пре неколико година у сјајном стању, сад пропада јер је фирма која је руководила дворцем, сада у стечају. Летњиковац је крајем 19. века изградио Балинт Фербах, али га је нешто касније откупио апатински велепоседник Вендл Мор (по мађарском, редоследу имена и презимена), као породичну кућу за одмор, и није мењао ништана њему. Након Првог светског рата и Аграрне реформе Вендл Мор, како му је одузета огромна количина земље, одлучује да напусти Сонту. По неким изворима који су контрадикторни, летњиковац и поседе он тада опет продаје Балинту Фернбаху, који је имао поседе у Апатину и био власник пустаре Дебељача.

Летњиковац зелене боје је приземни објекат, који је смештен у пространом парку, а идеја власника је јасно препознатљива: направити непретенциозни летњиковац за одмор и становање. Окружена је парком и остварује непосредни контакт са природом путем средишње постављених степеница којима се долази у пространу истурену терасу у портику. Сам објекат издигнут је изнад нивоа околног земљишта, будући да је на том завоју Дунав нарочито плаван – ради обезбеђења од поплава.