Дворци Србије

Вила Драга

Бања Ковиљача

Ако изузмемо Кур Салон, који доминира централним Бањским парком, најрепрезентативнија и најраскошнија вила Бање Ковиљаче, а истодобно и у најгорем стању, је Вила Драга, која се налази у непосредној близини православне цркве, као и Виле Здравље. Она је имала еминентне госте, будући да је и сам краљ Петар I Карађорђевић често долазио у госте и одседао код свог пријатеља, трговца Марјана Катића, чија је вила била. Данас је доживела тужну судбину, као Шпицеров дворац. Налази се пред урушавањем.

Наиме, трговац Марјан Катић, пореклом из Лознице, спасио је краља Петра I још док је овај био устаник против Турака у Херцеговини, у време Обреновића, у доба Херцеговачког устанка. У то доба се Петар Карађорђевић, још увек тек аспирант на престо, крио и од Обреновићеве тајне службе под именом Петар Мркоњић. Тада су Марјан и Петар постали нераздвојни пријатељи, а много година касније, 1904, кад је Петар постао Петар I, није заборавио то пријатељство и наставио се дружити са Марјаном, који је имао довољно новца да себи приушти вилу.

Петар I је одмах по ступању на престо почео са градњом краљевске бање, а за њим су ишли и многи богати људи, какав је био обичај тог времена, и правили виле себи тамо где и краљ. Међу њима је био и краљев пријатељ Катић. Марјан је саградио и најлепшу вилу, коју је назвао “Драга”, одмах изнад парка и цркве, а испод брда и шуме која крије Ковиљкин град. Вила је била највећа и једна од најмодернијих у то доба, те је Петар I долазио да овде буде гост код свог пријатеља.

У вили “Драга” је уведен и један од првих телефона у Србији, 1910. године, или како су га звали, „електрично дозивало“. И није овде одседао само Петар I, већ и целокупна елита Краљевине Србије. Такође, вила је била прва која је имала ”WC” односно ”water closet” са текућом водом. Такође, власник је имао и први аутомобил у крају, којим је возио своје госте у разгледање Подриња и Мачве. О томе сведоче огласи и текстови у новинама из 1911. којима се овај јединствени објекат представља гостима. Важно је рећи да су телефони и аутомобили тада били реткост и у самом Београду.

Вила „Драга“ оштећена је током Првог светског рата у Гучевској бици. Године 1933, купиле су је од власника, Катића и Јосимовића, Југословенске државне железнице ЈЏ, које су је реновирале. Временом, дошло је до преласка у социјализам, па је зграда припала Југословенским железницама и постала ”Железнички дом”, и служила за одмор железничких радника, а касније су у њој боравиле избеглице.

Последњи предлог Лознице био је да се вила преда Дирекцији за имовину, али ни то још није дефинисано, те је вила још увек у власништву Железница Србије, и полако пропада. Вила има простран трем и терасу, са стубовима од бетона који се још увек држе. Трем је полукружан и има елементе сецесије, тада тренди стила градње. Зграду је појела влага, унутрашњост је руинирана, кров је попустио, а украдене су и електричне инсталације. Степеништима недостају ограде, сва стакла су полупана, а дрвенарија је трула. На спрату се налази тераса са сецесијским украсима у стилу алпских кућа, са дрвеном оградом која се распада. Унутрашњост је пуна шута.

Вили Драга неопходна је потпуна и темељна обнова, будући да би здање могло да се користи као врхунски репрезентативни објекат. У катастрофалном је стању. Улаз у вилу је дозвољен.