Дворци Србије

Вила Клефиш

Јагодинa

Вила Клефиш у Јагодини (у Улици Капетана Коче 35) изграђена је тридесетих година прошлог века како би служила као породична резиденција Теодору Клефишу, који је поседовао фабрику у области прехрамбене индустрије која ће касније постати Месна индустрија Јухор. Клефишови, некадашњи власници, у Јагодину су се доселили из Италије 1901. године. Пјетро Клефиш добио је концесију за производњу и извоз јаја и живине, а његов син Теодор започео је производњу кобасица и салама по рецептури италијанских мајстора. Имовина им је конфискована после Другог светског рата. Политика је 2006. године навела: „Клефишова фирма конфискована је и национализована после Другог светског рата и априла 1946. године регистрована као државна фабрика саламе и сухомеснате робе. Теодора Клефиша је тада као народног непријатеља партизански суд осудио на смрт, али је захваљујући италијанском држављанству избегао погубљење. Овај предратни индустријалац и хуманиста, који је у Јагодини био изузетно поштован, бивајући на суду крив само што је „окорели капиталиста и сарадник окупатора“, умро је 1960. године у месту Пондемоне у Италији. Потомци Клефишових су покренули процес реституције тражећи Јухор назад, али се за 15 година мало тога решило у њихову корист, те им ни вила није враћена.

Зграда има правоугаону основу и састоји се од подрума, приземља, спрата и поткровља. Изграђена је од опеке и армираног бетона; фасада је обложена малтером. Централни портал окружен је мермерним плочама и уоквирен је са два стуба завршена стилизованим дорским капителима и ослоњена на стилобате.

У приземљу су прозори полулучни, док су на спрату лучно засведени и груписани у двојке или тројке; окружени су пиластрима; декорација прозора је направљена од белог цемента са глатким ивицама да би се створила илузија блокова камења. У горњем дијелу куће налази се тераса са бетонским оградама; ту је изграђен базен. Кров је раван, покривен и прекривен лимом, са армирано-бетонским венцем. На западној фасади налази се плоча у знак сећања на раднике у фабрици Јухор који су погинули у Другом светском рату.

Вила има репрезентативну функцију, а њен ентеријер је такође богато уређен, посебно приземље које је служило за дочек гостију, организовање пословних састанака и разних културних догађаја. Подови су израђени од италијанског керамичког мозаика, а споредни простори од мозаичког паркета са геометријским облицима. Зидови су глатки, док су плафони плитке пластичне декорације са гипсаном розетом у средини.

Из приземља на горе води кружно армирано бетонско степениште прекривено белим мраморним плочама; ово степениште је споља осветљено металним прозорима са затамњеним мозаичним стаклом. Са спољашње стране је осветљено прозорима од метала. Прозори су застакљени разнобојним стаклом у виду мозаика.

Горе се налазе спаваће собе које су се посебно користиле за смештај породице Клефиш и смештај гостију. У поткровљу су биле просторије за особље и просторије потребне за одржавање зграде. У једном делу поткровне етаже је урађена проходна тераса са базеном. Централни део поткровља је под равним кровом, а бочне стране грађевине су под благим нагибом и покривене лимом.

Тренутно напуштена и зарасла. Прозори су на неким местима разбијени. Двориште је закључано. Потребна хитна санација.