Одакле имена „Титова“ и „Лекина“ вила, а не имена претходних власника, који су били изузетно моћни и славни? Па, вилу је више пута користио за лов Александар-Лека Ранковић, док је био у Титовој милости. Будући да је Лека био први човек југословенске милиције (полиције), боравио је у вили од 1955. до Брионског пленума, када је смењен. Почетком 70-их су покрајинске власти сређивале вилу за потребе председника Југославије Јосипа Броза Тита, али авај, он је у њој боравио само један сат, 1976. године. Тито није исказао интерес за вилу и одмах после уласка у њу наредио је Јованки Броз да се спакује и да наставе даље. Међутим, околни народ упамтио је ову посету, те отуд и погрешно име за вилу.

Вила је била пуста од 1976. до 1999. када је у време НАТО бомбардовања, у близини пала бомба, па је ентеријер евакуисан. Оно што није однесено, касније је опљачкано, те вила, за разлику од свог упечатљивог спољног изгледа, изнутра даје веома тужан утисак девастираности. Нестали су лустери, теписи, извађен је паркет, а лопови су ишли дотле да поваде и утичнице за струју, као и тушеве. Једино што је остало су огледала у кући за послугу и они делови телефонске централе који се нису могли лако изнети и однети са собом.

Вила има велики салон, библиотеку, три собе за спавање са купатилима и кухињу са трпезаријом. Поред виле је и кућа за послугу, а накнадно су дограђени и пекара и роштиљ, наравно, за печење улова. Данас су домаћини виле из Сусека, и плаћа их Влада АП Војводине. Вила је саграђена на равном платоу и са њега се пружа поглед на северне падине Фрушке горе. Зграда је приземна, симетрична и у облику издуженог правоугаоника. Веома подсећа, намерно, на ловачке куће из других делова Хабсбуршке царевине. Споља је симетрична и строга, а централно степениште је наглашено портиком. Кров је масиван и премашује висином висину самог приземља. Портик је карактеристичан по снажним дрвеним стубовима. Зграда подсећа на класичне летњиковце оног доба, са елементима сецесије.