Дворци Србије
Вила Сунчица
Бања Ковиљача
Вила Сунчица је такође некада поседовала слова на фасади, ћириличним арт-деко фонтом, али су она у реновирањима после рата изгубљена. А историјски гледано, према „Пројекту за нову вилу Сунчицу у Ковиљачи господина Милосава Стекића, трговца из Београда“ из фебруара 1931. године, архитекта је био извесни дипл. инж. Жарко М. Пајовић из Београда.
Код виле је приметно да је постакадемски пројектована, и да је објединила утицаје од пре Великог рата, и оне модерније, који се очитују у избаченом степенишном делу полукружног облика, типичним за арт-деко. Рељефна пластика је пажљиво пробрана и аплицирана на фасаду, са мером и да да осећај елегантне масивности. Вила се састоји из сутерена, приземља, првог спрата и мансарде која исказује облике које срећемо у Паризу, а који потичу из друге половине 19. века. Сутерен и подрум имају камену фасаду, чиме се подражава типичан облик српских кућа овог краја. Ограда и степениште су од бетона, али су у запуштеном стању.
Међутим, године 1972. долази до нарушавања основне идеје, јер је пројекат Љубице Јарчев, архитекте из грађевинско занатског предузећа „Обнова“, подразумевао доградњу виле, затварање целе терасе и подизање нове терасена већу спратну висину, те се сада на терасу излази из поткровља. Тиме је промењена и унутрашња организација простора, па су настала два одвојена стана од породичне виле. Ово доноси проблеме при реконструкцији, јер је власник спратног стана ван земље и незаинтересован за продају или обнову, а власници доњег стана су спремни да откупе и горњи стан. Приметно је да је пре давања заштите дошло до уградње ружне пластичне надстрешнице изнад улазних врата.
Вили је неопдходна делимична реконструкција. Није отворена за посетиоце.
