Дворци Србије
Владичански двор
Вршац
Двор је изграђен између 1750. и 1757. године (по неким подацима између 1757. и 1763.) док је владика био Јован Георгијевић и представља једини владичански двор из периода барока у Срба. Изграђен је као репрезентативни спратни објекат за потребе банатских епископа након пресељења епархије из Карансебеша (у данашњем румунском Банату, после досељавања великог броја Румуна са Карпата у Банат, чиме су Срби постал мањина у граду) у тада српско-немачки Вршац. Име архитекте се изгубило, али је познато само да је био Прус и да је боравио у Вршцу све до окончања радова.
У приземљу двора је капела посвећена Св. архангелима Михајлу и Гаврилу, са иконостасом који је осликан између 1761. и 1765. године. Иконостас спада у ретке сачуване иконостасе из 18 века, и право су сведочење о једном од ретких аутентичних српских стилова у уметности, српском бароку. Иконостас је посебно украшен украсима који призивају Јесејево дрво. Краси га богата штукатура; његове слике, укључујући централну композицију која приказује Рођење Христово, направио је Никола Нешковић. Фасцинантни су делови који имају елементе рококо стила.
У палати се налази и икона из Кијева из 14. века. Сала на првом спрату украшена је осликаним плочама које приказују седам банатских манастира. У ходнику су видљиви уље на платну, Свети Георгије који убија аждају, које је насликао сликар Стеван Алексић 1909. године, и велика икона која евоцира небески Јерусалим. У дневној соби изложени су портрети епископа; ова дневна соба је посебно опремљена са две каљеве пећи и барокним намештајем из Венеције (софе, фотеље, ормари…). Библиотека чува многа стара дела, укључујући чувено Вадинско јеванђеље. Студија представља серију портрета бискупа и садржи пећ у стилу сецесије коју је донирала Будимпешта 1911. године. Ту је и најпоштованија икона српског барока, чудотворна икона Богородице винчанско-бездинске са краја 18. века. У двору се налазе вредне збирке икона, портрети најзначајнијих владика вршачке епархије и велика библиотека.
Збирка икона које су сакупљене широм Баната обухвата период од три века, при чему су највредније иконе сликара Зогофа из прве половине 18. века. Иконе у збирци су дела Зогофа Петра, Првула, Шербана Поповића, Недељка Поповића, Јована Четиревића Грбована и непознатих мајстора. Група икона барокног раздобља српске уметности представљена је делима сликара из друге половине 18. века, Теодора Илића Чешљара, Димитрија Поповића и других.
Радикалну адаптацију Владичанског двора, која је у потпуности изменила изглед објекта, извршио је владика Гаврило Змејановић 1904. године, када је измењен улазни део и реконструисан кров. У то време је главна фасада добила необарокни и неоренесансни декоративни програм, пиластре и нове прозоре, док основа зграде није битно измењена. Једноставна архитектура барокног дворца, са симетријом и ритмичним низом прозорских отвора, допуњена је наглашеним средишњим ризалитом који у висини атике има балустраду и посебно изведено мансардно кровиште украшено разнобојним црепом. Овим дорадама управљао је новосадски архитекта Михајло Харминц.
Ограда парка са богатом барокном комбинацијом зидне масе и кованог гвожђа је аутентична. На улазној капији налази се грб епархије од кованог гвожђа. У дворцу се налази седиште банатског епископа, а зграда представља споменик културе од изузетног значаја.
После последње обнове под владиком Никанором, двор има упечатљив зелени кров. У здање није дозвољен улаз, али у двориште јесте.
