Дворци у Војводини
Дворац Шлос, Голубинци
Дворац генеричког назива Шлос (на немачком: Schoss – дворац) пун је тајни, мистерија, а неки га називају и уклетим замком.
Дворац Фантаст, Бечеј
Богдан Дунђерски, из најбогатије породице у Војводини с краја 19. и почетка 20. века, на имању које се простирало на преко 2.600 јутара саградио је дворац као из бајке, дословно измаштао је свој свет.
Дворац Дамаскин – Дунђерски, Хајдучица
Дамаскини су били угледни племићи из данашње Румуније, из места Немет (Németh), те су чланови ове породице носили предикат “de Németh” уз своје презиме Дамаскин (рум: Damaschin, мађ. Damaszkin).
Дворац Данијел, Конак
Гроф Ладислав Данијел је 1898. године одлучио да у селу Конак изгради дворац, у близини моста на речици Брзави.
Дворци Стратимировић–Дунђерски, Кулпин
Ова породица је била једна од најзначајнијих српских породица у монархији и међу првима су стекли племство за војничке заслуге, још 1745. од Марије Терезије.
Велики дворац Данијел, Стари Лец
Велики дворац Данијел у селу Стари Лец у општини Пландиште саградили су чланови помађарене јерменске породице Данијел (изворно вероватно Данијелјан), који су били велепоседници.
Мали дворац Данијел, Стари Лец
Мали дворац Данијел у селу Стари Лец у општини Пландиште саградили су чланови помађарене јерменске породице Данијел (изворно вероватно Данијелјан), који су били велепоседници.
Дворац Капетаново, Стари Лец
Подигнут је 1904. године. Налази се неких 500 метара од главног пута, усред банатске равнице, и јасно је видљив с пута, будући да око њега нема високог растиња.
Летњиковац Вишњевац, Ерем-Велики Радинци
Грађевина има особине кућа зиданих на пољским имањима која су служила за боравке током лета, далеко од вреве града, и за лов.
Дворац Јагодић, Конак
Саграђен је на ивици шуме, која је занимљива по ретко где очуваној скупини стабала копривића, који се настављају на енглески парк и који су заштићена биљна врста.
Дворац Баба Пуста, Алекса Шантић
Баба пуста (Baba Puszta), дворац племића Kароља Фернбаха, налази се девет километара од села Алекса Шантић (Шара), у Бачкој, недалеко од границе с Мађарском.
Дворац и културна станица Еђшег, Нови Сад
Дворац Еђшег (на мађарском Egység) је дворац градског типа који је саграђен на тадашњем ободу Новог Сада, на путу према Футогу, у данашњој улици Антона Чехова 4.
Фишеров Салаш Јарак, Сремска Митровица-Рума
Између Руме и Сремске Митровице, недалеко од села Јарак, али дословно као издвојено насеље, налази се Фишеров салаш. Име „Фишеров Салаш“ се заправо проширило на цео комплекс помоћних зграда који се налазе око самог оригиналног салаша.
Дворац Марцибањи-Карачоњи, Сремска Каменица
У Каменичком парку, једном од омиљених излетишта Сремаца и Новосађана, налази се велики дворац који данас има сасвим прозаичну намену.
Летњиковац Пејачевић, Јарковци, Инђија
На крају главне улице у Јарковцима, селу које се налази у миру и тишини обронака Фрушке горе, далеко од буке света а близу Јарковачког језера, налази се један тихи дворац.
Руски Двор, Шид
На подручју данашњег западног Срема се у 18. веку насељавају Русини у великом броју и оснива се унијатска бискупија, па је бискупу потребна и резиденција.
Шпицеров Дворац, Беочин
Можда и најтужнији утисак од свих двораца у Србији оставља легендарни Шпицеров дворац. Вероватно је утисак туге пропорционалан величини и сјају дворца који је некада имао, пре готово потпуне девастације.
Дворац Хадик-Котек, Футог
Иако га млађе генерације углавном повезују са пољопривредном школом, дворац у Футогу је једно од најстаријих здања у Војводини овог типа, а налази се на једном од најзначајнијих и највећих велепоседничких имања у Бачкој.
Вила Равне, Грабово
Далеко у шуми, у најдаљем, северозападном делу Фрушке горе, где се налазе села у којима једва да има сигнала мобилног телефона а путеви често воде само до села, а не и даље, налази се Вила Равне, коју често зову Титова вила или Лекина вила. Лоцирана је између села беочинске општине Свилош и Грабово, а од Свилоша је удаљена 6 километара.
Дворац Безереди-Дунђерски, Челарево
Један од двораца који је неодвојиво повезан са српском књижевношћу јесте дворац породице Дунђерски у Челареву. Но, када је настао, нити је био познат под именом најбогатије војвођанске породице, нити се село тако звало.
Хрватски дом, Рума
Можда и најлепша, а свакако најинтригантнија зграда у Руми, и дефинитивно она која је понос и дика Румљана у архитектонском смислу, јесте зграда Хрватског дома, подигнута 1912. у јеку националних заноса и стила сецесије.
Дворац Хертеленди-Бајић, Бочар
Дворац је подигао велики жупан Торонталске жупаније Јожеф Хертеленди почетком 19. века у стилукласицизма. Наиме, село Бочар и дворац Телегдијевих из 14. века откупио је спахија Јожеф Хертеленди 1803. године.
Владичански двор, Нови Сад
Владичански двор се налази самом крају Змај Јовине улице у Новом Саду, на раскршћу са улицом Николе Пашића и Дунавском, али представља суштински крај слепе Змај Јовине и њен тријумфални завршетак.
Владичански двор, Вршац
Двор је изграђен између 1750. и 1757. године (по неким подацима између 1757. и 1763.) док је владика био Јован Георгијевић и представља једини владичански двор из периода барока у Срба.
Дворац Хертеленди-Бајер, Бочар
Један од најбољих примера како се један запуштени дворац може обновити и добити нову намену је Дворац Хертеленди-Бајер, који се налази у селу Бочар.
Каштел Вамошер, Бачки Моноштор
Један од најзанимљивијих каштела богатих породица у околини Сомбора грађених у 19. веку јесте Каштел Јурановић, који је касније, по новом власнику, добио име Каштел Вамошер.
Дворци Лазаревић, Велико Средиште
У малом селу Велико Средиште налазе се, практички у истом дворишту, два дворца, која су оба припадала племићкој породици Лазаревић. Родоначелник породице, Голуб Лазаревић се доселио из Србије у Банат 1803. године, а племство и предикат „од Малог и Великог Средишта“ добио је 1841. године.
Летњиковац Маврокордато, Кикинда
Један од некада најлепших, а данас најгоре девастираних двораца у Војводини јесте Летњиковац Маврокордато. Нејга је саградио руски кнез под именом Георгиј Дмитријевич Маврокордато, а иначе га кикинђани колоквијално зову „ Јовановићев салаш “.
Дворац барона Јовановића, Сочица
На самој румунској граници, на почетку Карпата, налази се банатско поткарпатско село Сочица, где је скоро сво становништво румунско. Па ипак, највећа атракција села је дворац барона Јовановића, Србина.
Вила Ертл, Оџаци
Вила Ертл се налази у Оџацима, у западној Бачкој, која је пре Другог Светског рата била насељена у великој мери Подунавским Швабама (Немцима) из покрајина Елзас и Лотарингија, које данас припадају Француској.
Дворац Бисинген, Влајковац
Дворац Бисинген се налази у Влајковцу, месту које се налази на међународном путу Панчево–Темишвар, у општини Вршац, непосредно пред улазак у град Вршац, на самом почетку села, гледано од Панчева.
Богословски семинар, Сремски Карловци
Здање Богословије, односно званично, Богословског семинара је подигнуто за потребе интерната за ђаке карловачке Богословије 1901–1903. године под покровитељством патријарха Георгија Бранковића.
Палата Илион, Сремски Карловци
Палата Илион подигнута је у периоду од 1836 до 1848. године као боравиште Јосифа Рајачића, митрополита карловачког (1842–1848), каснијег патријарха српског (1848–1861).
Јодна бања, Нови Сад
Једно од најимпресивнијих здања у Новом Саду, насталих у време Аустро-Угарске јесте фасцинантна Јодна бања, која се некада налазила на самом ободу града, али је данас веома близу самом центру.
Патријаршијски двор, Сремски Карловци
Патријаршијски двор у Сремским Карловцима спада у највелелепније грађевине у целој Србији. Зграда Патријаршијског двора је саграђена између 1892. и 1895. године, и то по пројекту славног архитекте Владимира Николића, који је градио многе палате по Новом Саду и околини, на месту где се некада налазио „Пашин конак“.
Дворац Карачоњи, Ново Милошево
Дворац је изградио племић и велики жупан Торонталске жупаније Ласло Карачоњи између 1842. и 1846. године на свом имању у Беодри. Али, мало предисторије.
Вила Рохонци, Бисерно острво Нови Бечеј
Дворац на Бисерном острву изградио је барон Гедеон Рохонци крајем 19. века. Налази се у природном окружењу рукавца, тзв. мртве Тисе, погодне за узгој винове лозе. Са овог места потиче најквалитетније, аутохтоно вино „Крокан“.
Дворац Лазара Дунђерског „Соколац“, Нови Бечеј
Дворац је доградио Лазар Дунђерски у последњим деценијама 19. века. Дворац је добила у мираз Емилија «Милка» Ивановић, кћерка Лазара Дунђерског, као и читаво имање које се звало „Велики салаш“ и које је обухватало 3.997 јутара.
Дворац Нојхаузен, Српска Црња
Дворац Нојхаузен у Српској Црњи, налази се одмах поред главног пута који води за Румунију, готово уз сам гранични прелаз. Окружен је парком на некадашњем имању грофа Чекоњића, а у непосредној близини мајура „Јулија”.
Летњиковац грофа Пејачевића, Жарковац
Једна од вила румског грофа Пејачевића, осим виле “Моја воља” у данашњим Јарковцима, јесте мала зграда која је данас основна школа у селу Жарковац, непосредно поред Руме, на путу ка Инђији.
Дворац Херцл, Врбас
Дворац је саградила велепоседничка породица Херцл, као репрезентативну кућу за становање, половином 19. века.
Томанова вила, Врбас
У главној улици која носи име Маршала Тита налази се Томанова вила, сецесионистичка палата, коју је пројектовао архитекта из Будимпеште. Карактеристично за сецесију, окружена је капијама од кованог гвожђа истог стила.
Каштел Пала Краја, Бачка Топола
Каштел Пала Краја се налази у центру Бачке Тополе, у близини Католичке цркве, која је друга по висини у Европи и сведочи о значају Тополе у старо време. Изграђен је 1806. године за угарског барона Пал Краја (Pál Kray) који је желео да то буде резиденција његове породице.
Каштел Ковач, Риђица
Почетком 19. века на север Бачке, далеко од Дунава, почињу се насељавати Мађари, а пре њих су овде долазили и Немци. Један од Мађара који је овде нашао свој дом у тадашњој колонизацији био је и Имре Ковач.
Вила Лудвига Рајса, Бачка Паланка
Саграђена је почетком 20. века, а Рајс је био велепоседник, имао је велики земљишни посед на граници обровачко-товаришко-гајдобранског атара.
Вила Линденшмит, Бачка Паланка
Вила Линденшмит је изграђена на самом почетку 20. века у садашњој Улици ЈНА, а право коришћења има дечји вртић.
Дворац Фриц–Христић, Бачко Ново Село
Дворац је саграђен у класицистичком стилу. Зграда је била састављена из два дела, која се нису архитектонски битно разликовала.
Вила Торжа, Савино Село
Село Торжа је насталo колонизацијом Немаца у 18. веку, тачније 1783. године, мада се насеље истог имена пре турске инвазије спомиње још за време Бачке жупаније 1416. године.
Вајндлеров дворац (Летњиковац Вендл Мора), Сонта
Помало нејасно, овај дворац носи два презимена, која су очигледно варијација истог имена.
Летњиковац Визић, Бегеч
Летњиковац Визић у Бегечу је некада био у поседу грофа Котека, који је био најмоћнији племић у овом делу Војводине.
Каштел Зако, Бајша
Каштел је изграђен у 18. веку, за потребе племићке (вероватно цинцарске) породице Зако. По неким другим подацима, Закови су пореклом из Далмације.
Дворац Редл, Растина
Растина се као село први пут помиње у 14. веку под називом Харасти, поред потока Киђош. Није јасно да ли је српски назив потекао из мађарског или обратно.
Дворац Сечен, Темерин
Дворац је 1795. године за породицу Сечен (Szécsen) саградио гроф Карољ Сечен (понегде погрешно навођено „Сечењи“), који је у своја имања укључио и регион Темерина.
Дворац Карас, Хоргош
Дворац је саграђен крајем 18. века, могуће 1795. године, за смештај породице грофа Миклоша Антала Караса (Miklós Antal Kárász, 1715.-1797.) , оснивача градића Хоргоша.
Дворац Сервијски-Шулпе, Нови Кнежевац
Саградио га је Марко Сервијски, образован и поштован Новосађанин, који је 1782. године купио Турску Кањижу за 2.000 форинти, на чијој територији је саградио дворац.
Вила Влашкалић, Мошорин
Она се налази у самом центру села, у улици Светозара Милетића, а грађена је између 1926. и 1928. године, те је то једна од новијих вила у Војводини.
Дворац Марцибањи-Ледерер, Чока
Чока је до 1781. године била севернобанатска пустара, свеже ослобођена од Османлија, а онда ју је купио Леринц Марцибањи (Lörincz Marczibányi) за велику своту од 95.500 форинти.
Дворац Гомбош, Бечеј
Удаљен два километра од надалеко чувеног Дворца Фантаст, близу Тополског пута усред плодне равнице, напуштен и препуштен зубу времена, налази се летњиковац старе племићке породице Гомбош.
Дворац Малдегем, Нови Кнежевац
Дворац Малдегем (понегде и Малдегхем, фламански изговор: «Малдехем») данас Зграда културног центра Нови Кнежевац, изграђен је 1910. године за грофовску породицу Малдегем (Maldeghem) по којима је зграда и добила име.
Каштел Лазар, Ечка
Дворац Лазар, познатији као Каштел Ечка, налази се у Ечки на територији општине Зрењанин. Пустару Ечку је на лицитацији коморских добара купио Лука Лазар (по неким сведочењима оиригинално «Лазарјан») који је био пореклом Јерменин из Ердеља, 1781. године.
Дворац Ингус, Хајдуково
Дворац Ингус у Хајдукову између Суботице и Хоргоша, налази се на самом крају села, поред железничке пруге. Дворац је евидентирано културно добро, а изградила га је јеврејска виноградарска породица Ингус.
Каштел, Панонија
Дворац је изграђен 1846. године за племићку породицу Фалчоне (Falcione), која је била италијанског порекла, али је мађаризована временом, као и многе друге племићке породице оног доба у Угарској.
Дворац Балинта Фернбаха, Криваја
Летњиковац који је изграђен крајем 19. века на пољопривредном добру Криваја припадао је велепоседнику Балинту Фернбаху (Balint Fernbach).
Летњиковац Пеце, Мали Иђош
Летњиковац у Малом Иђошу су изградили Петар Пеце и његов брат Ернест почетком 20. века 1923. године и по свим елементима припада вишој групи сличних мањих зграда богатијих породица.
