Zadužbina Ilije M. Kolarca, poznata i kao Kolarčev (narodni) univerzitet građena je po narudžbi bogatog trgovca Ilije Milosavljevića Kolarca. On je umro 1878. ali je njegova zadužbina građena tek između dva svetska rata,  od 1929. do 1932. Fondacija ima koncertnu salu koja se zahvaljujući svojoj akustici koristi za klasičnu muziku i veoma je poznata kao mesto za koncerte.

Zanimljivo je da je gradnja Kolarčeve zadužbine počela tako da zgrada gleda prema Studentskom trgu, a sve u bašti jednospratne Zadužbine koja je postojala pre toga. Sve je počelo 1929, u tada modernom stilu sa elementima art-dekoa, da bi 1930. glavna sala i nekoliko manjih konferencijskih sala. Planovi za zgradu povereni su arhitekti Petru Bajaloviću i zgrada je završena 1932. godine. Ona poseduje fasadu u dve boje, terakote i smeđšeg kamena, a na vrhu se nalaze slova u prepoznatljivom art-deko stilu, fontom tipičnim za ono doba, „Zadužbina Ilije M. Kolarca“, dok se nisko na fasadi nalazi natpis „Kolarčev narodni univerzitet“, oba ćirilicom.

Godine 1931. pošto je zgrada već postala značajan kulturni centar Beograda, odlučeno je o izgradnji novog krila sa pogledom na ulicu. Građen u etapama na nepravilnom terenu, objekat nema prirodno razvijenu strukturu, već su raspored i arhitektura pojedinačnih prostora direktno pratili promenljive namere investitora. Sve u svemu, zgrada ima karakteristike umerenog akademizma karakterističnog za tadašnji Beograd i ni po čemu se ne razlikuje od mnogih sličnih objekata iz istog perioda. Vrednost zgrade je više u jedinstvenoj ulozi koju je imala u beogradskoj kulturi nego u njenoj tipičnoj arhitekturi 1930-ih.