Ниш је пуно страдао током своје историје, што од руку освајача, што од руку савезника и домаћих «реформатора» који нису имали милости ни према османском наслеђу, ни према «капиталистичком» или пак «малограђанском» укусу, те су град преобликовали у складу са својим «модерним» стремљењима. Ипак, једна од зграда које су успеле да преживе и да се одупру рушењу јесте управо Инжињеријска касарна, која представља један од најлепших и најмонументалнијих здања, не само војних, у Нишу. Инжињеријска касарна изграђена је на прелазу из 19. у 20. век, те носи стилске вредности тог времена, а то су реминисенције на национални стил «славне прошлости» и модерне тенденције тада свеже ослобођеног града, односно, грађена је у романтичарском стилу и представља изузетак од тадашњих преовлађујућих стилова у архитектури Србије на прелазу векова. Занимљиво је да је зграда касарне коришћена за смештај војника све до почетка 21. века. Такође је служила и за смештај свих војски које су држале Ниш од њене изградње до данас.
Све до 2007. године, Инжињеријска касарна је коришћена као објекат за смештај и обуку војника техничке службе ЈНА, касније и Војске Југославије, Војске Србије и Црне Горе и на крају, Војске Србије. Имала је име „Филип Кљајић”, које дугује народном хероју из Другог светског рата, Филипу Кљајићу Фићи.
Пројекат за касарну урадио је београдског архитект Данило Владисављевић (1871—1923). Владисављевић је у периоду од 1898. до 1921. године био надлежни архитекта Министарства војске Србије. Може се рећи да је Владисављевић овде досегао свој врхунац, те да је Инжињеријска касарна његово најзначајније дело. Владисављевић је, осим ње, пројектовао Војну болницу у Београду, те зграду Извозне банке на Теразијама и Прометну банку у Кнез Михаловој.
Камен темељац за инжињеријску касарну постављен је 10. јуна 1899. године, на свечаностима којима су присуствовали краљ Александар Обреновиh и његов отац краљ Милан, ослободилац Ниша. Градња касарне завршена је у јесен 1900. године. Она је била новина и освежење за Ниш у архитектонском смислу, али је представљала и ликовни и уметнички напредак за целу српску архитектуру. Будући да је сазидана за потребе војске, њена симболика је јасна – то је стилизовани замак, са угаоним, полигоналним кулама, зупцима на врху и венцима у поткровљу. «По стилским карактеристикама, ванредној пластици и монументалности, зграда Инжињеријске касарне представља један од „најчистијих романтичарских објеката“ у новијој архитектури Србије», сматрају стручњаци.
На згради се као украси налазе са јужне и северне стране по четири орнамента који приказују обележје тадашњег рода инжињерије. Унутрашњост суда комплетно реновирана пре коју годину, а тендер за реновирање унутрашњости остатка објекта је у току. У плану је реновирање екстеријера. У зграду, будући да је војни објекат, није дозвољен улаз.