Кућа Попића је била веома славна у целој Србији, а нарочито у граду Нишу, који је пругом добио на значају. У њој су се одигравали многи пријеми домаћина који се исказивао и дичио великим гостопримством. Неке од прича кажу да је 1903. године, када је министар иностраних послова царске Русије гроф Ламсдорф боравио у Србији био угошћен, заједно са српским министром Васом Антонијевићем, у кући Попића, у којој је и ноћио. Вративши се у Русију, гроф Ламсдорф обавестио је и цара Николаја II о гостопримству Попића. Цар је тада Попићу, у знак захвалности, послао своју и краљичину слику, сребрни пехар и велику зделу са кашиком, украшену драгим камењем, израђену ручно у «руском стилу».

За време Првог светског рата, када је Ниш био ратна престоница Србије, у кући Попића, од 24. октобра 1914. до 20. октобра 1915. године, био је смештен краљ Србије Петар Карађорђевић. Тада је ова зграда, читаву годину, била стециште и политичког и културног живота Србије. По завршетку Другог светског рата, током 1944. и 1945. године, овде је најпре био смештен Завод за израду завоја и рањенике, а затим је зграда национализована трајно, те је у њој од 1946. војна културно – просветна група, али не задуго. Између 1947. и 1950. године били су смештени Интернат за незбринуту децу, Дом ученика у привреди и Среска милицијска станица. Коначно, од 1950. године овде је смештена Радио-станица Ниш, која је и сада у овој згради, као део Радио-телевизије Србије. Године 1959.-1960. дограђен је други спрат у истом стилу за потребе Радио-станице, по пројекту нишког архитекте Боре Спасића, што је хвале вредан труд да се заштити архитектонско наслеђе Ниша.