Дворци Србије
Стари двор
Београд
Стари двор је палата која се налази у Београду, у градској општини Стари град. Некадашња краљевска резиденција династија Обреновић и Карађорђевић, данас је сврстана на листу културних добара града Београда због своје архитектонске и историјске вредности. Смештена на углу улица Краља Милана и Драгослава Јовановића, у палати се сада налази Скупштина града Београда. Палата, која се понекад назива и „српски Версај“ , отворена је за посетиоце.
Стари двор је изграђен између 1882. и 1884. године на захтев краља Милана I, по плановима архитекте Александра Бугарског, у академском стилу са елементима античког, ренесансног и барокног стила. Био је краљевска резиденција за време владавине Милана I и његовог сина Александра I, а то је остао и у периоду промене династије од 1903. до 1915. године под династијом Карађорђевић. После рестаурације Краљевине Србије 1918, поново постаје двор. Године 1919. и 1920. у Двору су одржавани састанци Народне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и ту су се све краљевске прославе и пријеми одржавали до 1941. године. Стари двор је оштећен током Првог светског рата, али посебно током бомбардовања 6. априла 1941. године, који је означио улазак Краљевине Југославије у Други светски рат. Након рата, обнова зграде траје до 1947. Изглед зграде је промењен, посебно уклањањем две куполе које су гледале на врт; уклања се и сама башта. Изменама насталим током реконструкције 1947-1949. године, грађевина је добила не само нову функцију већ и потпуно ново решење улазне партије и фасаде према Булевару краља Александра, према пројекту архитекте Драгише Брашована.
У то време у Старом двору је био смештен Президијум Народне скупштине ФНРЈ, а затим и југословенска савезна влада. Од 1961. године ово је дом Скупштине града Београда. Неки делови палате су потпуно уништени (на пример Дворска капела) или су измењени. Двоглавог орла у полету на врху угаоне куполе, у комунистичком периоду, заменила је звезда петокрака, симбол нове државе. Почетком 1997. године скинута је петокрака, а у септембру исте године након санације куполе постављена је позлаћена скулптура двоглавог орла, рад вајара Мирољуба Стаменковића, израђен по пројекту архитекте Зорана Јаковљевића.
Стари двор је изграђен на класичном тлоцрту готово квадратног облика. По својој спољашњој архитектури чини се да је типична за српски академизам 19. века. Фасада са погледом на врт богато је уређена, са балконским терасама. Међу украсним мотивима можемо издвојити дорске или коринтске стубове који украшавају фасаде. Балкони и кровови украшени су оградама. Палата је организована око великог улазног ходника са великим еркерима, стубовима и галеријама. Раније је овај улаз био украшен великим централним храстовим степеништем, које је пројектовао архитекта Јован Илкић, али је оно уништено током Првог светског рата. Око овог централног простора организоване су друге свечане просторије (плесна дворана, трпезарија итд.). Двор је такође имао библиотеку од 10.000 књига, зимски врт и капелу у неовизантијском стилу. О унутрашњој декорацији Старог двора бринула се комисија коју су поред архитекте Бугарског чинили професор Велике школе Михаило Валтровић и сликар Доменико д’Андреа.
Краљ Милан, као страствени колекционар, је окупио важну збирку слика, нарочито слика Ван Гога, Гогена и Сезана, купљених у Паризу, које су сада ван двора. Ипак, у њему се налазе бројна занимљива дела. У црвеној соби можемо видети „Портрет девојчице“, који је 1862. године насликао Ђура Јакшић и „Прелазак Неретве“, дело Исмета Мујезиновића. Жута соба је позната по малој галерији слика у којој се налазе дела Саве Шумановића, Јована Бијелића, Петра Лубарде, Миодрага-Бате Михајловића, Љубе Лаха, Јована Зоњића, Пеђе Милосављевића, Петра Омчикуса и Васе Поморишца; могу се видети и дрвене скулптуре Ристе Стијовића. У дневном боравку из 19. века налази се намештај у стилу Наполеона III који је припадао краљици Наталији Обреновић, супрузи краља Милана; ту је и мала дневна соба у стилу бидермајера са неколико занимљивих портрета: Стевана Книћанина, песника Јована Јовановића Змаја, који је насликао Урош Предић 1938. године, те портрети Јелисавете Коцић и Ђорђа Бимбе које је насликао Арсеније Петровић.
Двор је у добром стању.
